Nova Evropa

измењена, да на њена међународна права буде изведено насиље, и на крају, да јој и политичка независност буде угрожена, поглавито радом суседних држава Русије и Немачке.« Јозеф Стокласа долази (1921, у брошури »Groza niemiecka a nasze osadnictwo«) до следећег уверења: »Основна задаћа наше спољне политике јесте потреба стварања јаког бедема против немачке експанзије. У том циљу је потребно изградити тачан радни план, чијом осовином ће бити два принципа: 1) већа популација пограничних земаља и њихово привредно и културно ојачање, 2) промена дефанзивне тактике према Немачкој у експанзивну методу, која се састоји у томе, да ћемо покушати нацијонално препородити и де германизовати народ на читавом десном току Одре све до њена ушћа. Први принцип, који се састоји у колонизацији западних пограничних земаља, изгледа ми у пракси лакше и брже изведљив него други« А пре тога вели: >За нас не постоји опасност с Истока, али се на нас протеже коштуњава немачка рука, која са собом носи бациле смртоносне болести. Никада се, од самог почетка наше народне и државне егзистенције, нисмо налазили у тако тешкој опасности од стране Немаца, као баш сада«... Међународни положај Пољске мора се ослањати на фактичну снагу саме пољске државе. Жалбе на предрасуде противника не би помогле нарочито због тога, што би их протупољска агитација у иностранству увек пристрасно искористила на штету Пољске. »Карактеристично је«, каже Јан Кухарски, »да се наша садашња тужакања на трговинску политику Енглеске и на материјализам западноевропског капитализма дословно слажу са сличним бољшевичким пребацивањима, док напротив опет наше жалбе противу Друштва Народа сачињавају јединствен кор са незадовољним гласовима немачке нацијоналистичке штампе« (»Ројзка w.iobec Swiata«).

Одувек је историјска улога Пољске међу Западом и Истоком свраћала на себе пажњу несамо пољских учењака, него и белетриста и песника. О томе, да је пољском народу судбином дозначена важна улога између два животна типа, није никад нико сумњао од домаћих јавних радника. У самим појединостима наилазимо код пољских аутора, који се овим питањем стручно баве, на велику разлику у погледима. Пољска као пропагатор западно-европске цивилизације према Истоку, пољски народ као бедем пред поплавом нихилистичког Оријента, пољска држава као мост који везује и посредује између оба дела Европе, Пољаци као савезник словенског руског елемента, и на крају Пољска као економски сарадник Немачке у циљу постепене експлоатације руских земаља, — са свим овим нијансама пољске мисије у

179