Nova Evropa

Poljaci u Jugoslaviji,

Iscrpna obrada teme o Poljacima u Jugoslaviji prelazila 'bi okvir ovakova letimična pregleda, kojim hoće da se da samo nekoliko važnijih podrobnosti i odlomaka,

interesovanje Polaka za Jugoslaviju postoji od davnih vremena, samo što se u ranija vremena ono ograničavalo na putovanje u Južnoslovenske zemlje i na srazmerno malobrojne učenjake, istoričare, putnike, i t, d.,, dok u novije doba — sa širenjem prosvete i sa razvojem saobraćajne tehnike — опо obuhvata sve to veće hrušove; a nakon Svetskog Rata učinilo je naročito velik napredak. Da ne idemo odviše daleko u prošlost, od ranijih epizoda u ovom pogledu možemo spomemuHi, da je nakon ugšušenja ustanka Košćuška {1794) čitav niz časnika, koji se je prvo iselio bio na Vološčisnu, prešao kasnije u Srbiju, da uzmu učešća u ustanku Juraja CrnoSša (Karagjordja). Poznata prezimena u Poljskoj kao Dzieduszycki, Haydel, Koziebrodziki, Cienski, i mnoša druda, susrećemo tada medju oficirima koji su se borili uz Crnog Gjordja (vidi: F. Koneczny »Polska w kulturze powszechnej«, tome 1, str, 151).

| Koncem XVIIČ veka, Jan Potocki, putujući po raznim

krajevima Evrope, dolazi i u Srbiju, gde sakuplja materijal za svoje delo »Chroniques,memoires etrecherches, pourserviralhistoiredetousles peuples slaves« (izdato 1794). Godine 1802 i 1803 putuje po Jugoslaviji Aleksandar Sapieha, koji to putovanje kasnije opisuje u jednome delu u četiri sveske, Isto tako početkom XX veka vrši svoja putovanja poznati autor čitavoša niza Феја s područja antropologije Adam Czarnocki, Nešto kasnije, tokom više godina, putuje po južnoslovenskim „zemljama Andrija Kucharski, filolog, veliki prijatelj Ilirskog Pokreta, koji je održavao veze i sa Ljudevitom Gajem, O ovim putnicima, kao i o mnogim drugim Poljacima koji su se zanimali južnim Slovenima, daje podrobnije podatke Dr. Ivan Бзћ, u članku »Poljsko slavenofilstvo s osobitim obzirom na poljskohrvatske odnose« {u sarajevskom mesečniku »Napredak«, broj 1/2. za 1931), Ovde treba skrenuti pažnju i na lakat, da su Poljaci bili prvi slovenski putnici koji su dolazili u Jusoslaviju da proučavaju narod i običaje,

Poljski Ustanak od godine 1830/i831 silno je uticao na budjenje nacijonalne i političke svesti kod manjih slovenskih naroda, U razdoblju nakon ovog Ustanka, kada se je velik broj najboljih sinova Domovine morao iseliti u inozemsivo (najviše u Francusku), došlo je mnogšo emigranata i u Jugoslaviju. K. ovima je pripadao, naprimer, Emil Korytk o, koji je boravio u Ljubljani (1837—309), bio prijatelj i pravi duševni

. 204