Nova Evropa

'oslon Prešerna, i koji je vrlo intenzivno saradjivao sa narodnim preporodom u Sloveniji. Medju emigrantima od 1831 naročito se istakao u Srbiji Franjo Zach, utemeljiitelj Vojne Akademije u Beogradu, te tvornice municije i arsenala u Kragujevcu, i ujedno prvi dudogodišnji upravnik Vojne Akademije. U svojoj studiji »Poljaci u Srbiji pre Svefskog Rata« (»Ruch slowianski« 1929, rocznik IH, str, 110), L, L 6nard — pišući o vojnim zaslugama ustaše-emigranta Fr, Zaha — iznosi, da se »prvi počeci organizacije srpske vojne snage vezuju neposredno za Poljski Ustanak od 1831 godine«. I dugo-: боф пр, упо zaslužni gradonačelnik Zagreba, čije ime mosi jedna od ulica grada Zagreba, Adolf Mošinski, vukao. je lozu od stare poljske plemićske porodice »Moszynskich«, i bio je potomak barskog konfederata,

Osim brojnih poljskih porodica, koje su se u istom razdobiju doselile i stalno nastanile u Jugoslaviji, doputovao je ovamo priličan broj Poljaka-emigranata i nakom Ustanka od godine 1863, Sin takoča jednog emigranta bio je Haimnz Bogdan Jugović, koji je prešao u srpsku narodnu tradiсђи, 1 ц базе Којеба je nazvana u Beogradu jedna ulica »Vojvode Bogdana Ulica« {vidi Stanojević »Narodna Enciklopedija « J., str: 8153)! •

U drugoj polovici XIX stoleća, medju Poljacima koji su se . interesovali povešću, kulturom, i aktuelnim pitanjima Jugoslavije, mnogi su dolazili ovamo na privremeni boravak, da se neposredno upoznadu s ovdašnjim svetom, Tako je više puta · proputovao ovuda Aleksandar Јађбопом 5 Ка, autor brojnih dela i rasprava o Južnim Slovenima, Godine 1860 posetio je on i biskupa Štrosmajera, koji je u Poljskoj imao mnogo štovatelja i održavao veze sa mnogim odličnim Polja| cima, Medju ovakim piscima i učenjacima koji su boravili u Jugoslaviji, i koji su svoje studije i utiske upotrebili za svoje naučne i literarne radove, možemo spomenuti i Zygmunta Milkowskog, koji je pisao — pod pseudonimom Teodor Tomasz Jež (1824—1915) — mnoge romane стрепе 12 јибоslovenske istorije [naprimer »Uskoci«, »Zaručnica harambaše«, i L d.)'), pa Bronislava Grabowskosg (1841 — 1900), · slavislu i pisca mnogobrojnih dela i studija posvećenih Jugoslo-

*}) Teodor Tomasz Jež napisao је, 12 života našega naroda, ove romane: »»Uskoci« »Žaručmnica harambaše« {iz života Srbije pri kraju XVII veka), »Dahiluk« (»Dachijszozyzna«, iz vremena Petra Karagjordjevića), »Rotulovići« {iz srpskog života na početku XIX veka], »Ljubav« i »Pre dvestotime gdodin4« {iz brvatske povesti), »Osvit« {iz istorije bugarske borbe za mezavisnost), ı druge, On je jedan

. od najplodnijih poljskih pisaca, i sad se sprema dzdanje mjegovih celokupnih . delš& (vidi »IHustrowany Kuryer Codzienny« od 2, februara 1931). (те.)

205