Nova Evropa
тешко оценити. Кад се не зна тачно шта је намера законодавчева, тешко је објективно оценити законске прописе које он даје. Место мотива, штампан је — у другом издању — један предговор, који је јула месеца 1930 написао Начелник Одељења за Шумарство (инж. Чмелик). У том предговору стоји, да је шумско законодавство темељ шумској привреди; и стоји, да оно није исцрпено законом о шумама. Али шта хоће да се реши овим законом, а шта да остане за друге шумске привредне законе, и за које, то није јасно казано. Ту пише: »Чини се, да би Закон о шумама морао садржавати два главна поглавља: шумарско-полицијска на. ређења, и казнена наређења. Но ради специјалних прилика код нас, потребно је поставити на законску основицу и шумарско-привредна наређења, затим наређења о унапређивању шумарства и културе земљишта, те наређења о управи са шумама.« Према томе, као да се и законодавцу чинило да се код нас шумске привредне одредбе и одредбе за културу тла уносе само од невоље у закон. Ми међутим мислимо да се то није смело законодавцу само тако чинити, већ да му је морало бити јасно да је главни циљ шумског законодавства, да регулише шумску привреду у земи, а да су полицијске и казнене одредбе са потребним санкцијама само спомоћно средство за ту регулацију. А не обрнуто.
Главне материје које шумски привредни закони имају да регулишу јесу: чување и одржавање планинских земљишта за производњу и за заштиту народне привреде, културе, и насеља; планинска производња дрвета, паше, и заштитних шума; израда, са првом прерадом, и износ продуката и производње до осовине јавног саобраћаја; организација производње, и промет производима. Морало би се знати, које од тих материја и уколико хоће законодавац да регулише овим, а уколико другим законима. То међутим овде није јасно, јер законодавац задире у све материје али их не обрађује ни систематски ни у довољној мери. Намере законодавчеве не можемо стога ни по обради материје довољно разабрати. Ми ћемо се осврнути поближе на саму обраду материје, држећи се реда у самом Закону. |
· Закон почиње, одмах у првом параграфу, са категорисањем шума по власности, и тим испуњује своје основне одредбе. Ми смо мишљења, да је у основним одредбама требало најпре означити објекте на које се За: кон протеже; то су свакако сва земљишта под шумом, али и сва земљишта која се по нарави станишта морају резерВисати за подизање шума, а — како се из даљих законских одредаба види — и сва планинска земљишта изнад шумског
353