Nova Evropa

рејона која служе за производњу планинске паше. Прелазећи затим на шуме (и шумска земљишта), требало их је категорисати у првом реду по станишту и производњи: у заштитне шуме (у ову категорију долазе и природни споменици и нацијонални паркови), и у слободне привредне шуме, на апсолутном шумском тлу (цео појас изнад извесне апсолутне висине, а по положају, саставу тла, и привредном реду, и поједине партије у нижим регијонима, где пољска производња није економски трајно могућа) и на релативном шумском тлу. Ово категорисање извршио је законодавац касније у полицијским прописима, и то углавном добро; само је још требало да код апсолутног шумског тла истакне економски принцип и привредни ред, јер је неекономска производња (например, производња трава) и производња на прескок, распарчавајући апсолутно тле малим партијама релативнога тла у њему, још увек могућа на земљишту које је као целина апсолутно шумско. При категорисању по власности, разликују се: државне, самоуправне, приватне шуме, и напосе шуме, забрани, и гајеви, као саставни и помоћни део сељачке пољске привреде. То је фактично категорисање по власности како у народној привреди долази. Зашто законодавац врши уметно категорисање у државне и »недржавне«“) шуме, неразумљиво је, јер су »недржавне« шуме и као скупни појам сувишне, будући да и тако није могуће исто законско регулисање за све те шуме које нису државне.

Други део Закона носи назив »шумарско-поли цијски прописи«, и обухвата параграфе 5—48. То су заправо одредбе о одржавању шума, у које је законодавац унео и неке основне и привредне одредбе. Прописи овог дела Закона не могу се одржати без коректура. Прва законска норма, која је прописана у 5 6, а која по 5 5 вреди за све шуме, и која гласи: »Шуме које постоје морају се одржати«, не може се прихватити, она се може прогласити само за шуме на апсолутном шумском земљишту, за заштитне шуме као и за шуме у крајевима пасивним дрветом, где се пасиве не могу иначе економски покрити. У осталим случајевима, где је место шуме рентабилнија друга култура или где је потребно и могуће колонизирати вишкове популације, не сме се спречавати претварање шумских земљишта у пољска. Уз ово начелно ограничење, на месту су иначе законске одредбе о крчењу. Ни при избору рокова у овим прописима законодавац није срећно поступио. Тако

г) Адјектив „недржавни“ и језично је проблематичан; нема „недр-

" жавних' ствари, као што нема ни „неопћинских , „необласних, н „не: бановинских .

354