Nova Evropa

је рок од пет година (у 5 12) за пошумљавање старих сецишта незгодно одмерен; први ко се неће држати законског рока биће држава, као власник шума, јер њен стручни апарат неће бити оспособљен да буде курентан у одређеном року. Исто је тако кратак рок од пет година за катастрирање заштитних шума (у 8 18): доста је било прописати, да се у року од године дана мора основати катастар у који да се уносе заштитне шуме хронолошки, како се прогласе по привредној основи или посебним поступком. Чему давати рокове за које је унапред сигурно да се не могу одржати» — Прописи о паши, жирењу, сабирању листа, и о лисницима, морају се такођер допунити и исправити. Најпре треба у закону јасно одредити, да пашом, жирењем, шушњом и листом, уз ограничења сервитутом, располаже власник, јер су ова споредна искоришћавања у многим пределима наше државе била фактично слободна. Непромишљено донесени 5 88, којим је била апсолутно забрањена паша коза, већ је укинут: у срезовима где коза спада у главне домаће животиње не може се забранити паша коза у властитим и у сервитутним шумама, — треба је само регулисати. Становницима којима земљорадња и сточарство није главно занимање, или који држе козе за спекулацију, може се ипак забранити да их пасу и у тим срезовима. Према томе треба саставити нове законске прописе. Има и мањих приговора који би се могли чинити овоме делу Закона, тако: незгодна одредба (8 39) о кресању до половине крошње у лисничким шумама; узак и неодређен појас сигурности од четири метра (у 5 40); незгодно и без ограничења прописана опскрба (у 5 46) и за становнике и за раднике оних општина и фирама у чијем је рејону букнуо пожар. На тим ситним приговорима не можемо се дуже заустављати.

У трећем делу Закона су »шумарско-привредни прописи«. Ту је законодавац убацио најпре (у 55 50—55) прописе о продаји продуката из државних шума; то су заправо одредбе о компетенцији, којима овде није место. На челу привредних одредаба је принцип: слободно господарење у границама закона, који је посве на месту. За државне шуме прописано је начело трајног господарења, али се не каже је ли то трајност за читав државни посед (тако да уштеде на једној страни покривају прехвате на другој), за поједине објекте, или за групе објеката и подручја, а то треба добро разликовати. За пасивне крајеве треба начело трајности провести тако, да сваки поједини објекат покрива најпре локалне потребе које се иначе не могу економски подмирити. За велика гравитацијона подручја и групе објеката треба трајност тако провести, да се заштите економски и социјално-регијонални

355