Nova Evropa

prava. Demokratsko načelo elnopolitike ogleda se u mnodobrojnim promenama vlad4, pa i samoga sistema vladavine, od ujedinjenja do danas, Za demokratsko načelo u našem smislu reči nisu bitne njegove metode nego cilj i težnja ka državotvornosti narodnoj, Istma je, da su se sve vlade od ujedinjenja trudile da se približe ovom idealnom cilju vladavine; što nisu uvek imale i uspeha, razlog treba, po našem mišljenju, tražiti u prvom redu u samom sukobu demokratskog i nacijonalnog načela, Jer, iako su svi delovi našega naroda tražili jedinstvo i borili se za njeda, samo nacijonalno i državno jedinstvo oni su na različne načme shvatali i dopuštali. Nacijonamo jedinstvo bilo je u svesti Jugoslovena prilikom stvaranja naše države, ali još ne do te mere razvijeno da je ono u novoj državi moglo dati osnovu za jedinstven duhovni život i jedno javno mišljenje. Naprotiv, bilo je u novoj državi više javnih središta, koja su jedno prema drugom stajala u odnosu priredjenosti i nezavisnosti, pa je — u nedostatku jedne više zajedničke javnosti — svako pojedinoe bilo sklono pre na ravnopravno pregovaranje nego na podredjenost i slušanje, 1 drugih je razlog4 bilo našim čestim krizama, ali su oni bili manje trajni i lakše ih je bilo ukloniti, Za spoljnu našu orijentaciju, sa danom ujedinjenja, etnopolitički razlozi gube skoro svaki značaj, i lo je nesumnjivo jedan veliki plus u sredjivanju odnos4 naše države, Jer je neverovatno, prema današnjem stanju duhova, da bi bugarski narod na temelju samo nacijonalnog načela hteo prići našoj državnoj zajednici, Zbog toga možemo tvrditi, da elnopolitika u današnjem stanju predstavlja za našu državu isključivo domenu unutrašnje politike.

Za spoljnu su orijentaciju naše države, prema tome, od bitne važnosti geopolitički razlozi, Ministar Spoljnih Poslova Jugoslavije izjavio je novinarima, nakon svoje posete u Atini, izmedju ostaloga i to, da je naša Kraljevina balkanska i srednjoevropska država, te da se prema tome i naša spoljna politika mora. kretati u dva pravca, upravo da se sastoji iz dva dela, Uskoro posle njega, izjavio je grčki Ministar Spoljnih Poslova, da je Grčka balkanska i sredozemna država, te prema tome ima jednu politiku na Balkanu a drugu u istočnom delu Sredozemnoga Mora. U istom pravcu i toku misli mogu slične izjave činiti i drugi ministri evropskih država, kao što često i čine, ali smisao svih ovakvih izjava nije sa беорош бКков gledišta uvek isti; prevedene na geopolitički jezik, ovakve podele jedne i iste države mogu obeležavati primenu raznih njenih princip4, One mogu ukazivati na posebne ekonomske i kulturne inteTese na teritoriju jedne iste države, pa su prema tome izraz odsustva. jedinstvene geografske celme, Ili pak obeležavaju samo pravce ekonomskog i kulturnog strujanja cele, ili skoro cele, državne oblasti, pa prema tome izražavaju potrebu novih

331