Nova Evropa

Пишући, пре више од десет година — у другом броју »Нове Европе«, од 7. октобра 1920 —, о Огисту Говену, један од његових млађих пријатеља и покретача »Нове Европе« (Г. Миодраг Ибровац), завршио је свој чланак овим речима: »Ми смо убеђени да казујемо присну мисао наших земљака изражавајући жељу, да овог великог пријатеља дочекамо једног скорог дана у нашој отаџбини, да му своје срце отворимо, да покажемо захвалност целог једног народа ономе који му је, у његовој безмерној несрећи, остао пријатељ и бранилац«. Нажалост, ова је жеља остала неиспуњена; због слабог здравља, Говен није могао далеко путовати, и умро је непримивши за живота нашу захвалност у нашој земљи. Али је он за њу знао, и она се јасно и спонтано манифестовала и овом приликом, у једнодушности са којом сви оплакујемо његову смрт.

»Нова Европа« изгубила је у Говену и једног од својих оснивача и покретача на страни, којега је примила — заједно са нашим британским пријатељима — још из Ватсонове ратне »Меу Еигоре«. Као што је нашим читаоцима познато, ми смо припремали и једно издање његових изабраних чланака о Југославији на нашем језику, за које је он био обећао написати предговор; али му порушено здравље није допустило ни то да учини. Не губимо наду, да ће нам се дати прилика да се достојно одужимо његовој драгој успомени. ПНЕ

General Matić,

Ograničena obimom i datumom izlaženja, »Nova Evropa« nije u mogućnosti da posvećuje mnogo pažnje i prostora nekrolozima, pogotovo povodom smrti ljudi koji — makoliko inače zaslužni — nisu bili u nekoj bližoj vezi sa smerom i zadacima koje smo mi sebi postavili, Kad ipak beležimo smrt generala Matića, jednoga od najboljih vojnika i časnikA nekadašnje Srbije i današnje Jugoslavije (umro 2, maja u Novomsadu, kao ban Dunavske Banovine), mi činimo izuzetak samo na izgled, jer smatramo smrt Svetomira Matića stvarnim i

osetnim gubitkom mesamo za mašu vojsku — koja će njegove vojničke zasluge znati dostojno oceniti — nego i za celokupnu narodnu i opštu stvar, General Matić — spadajući sa pok.

vojvodom Mišićem, i još ponekim višim ofHicirom srpske i jJugoslovenske vojske, medju one lepe tipove vojnik4 koje Je dala oslobodjena Šumadija da pomognu osloboditi Jugoslaviju, služio je, po našem mišljenju, ujedno i primerom svih gradjanskih vrlinš, i uzorom odanog frudbenika i službenika naroda iz kojega je ponikao, Urodjeni takt i krajnja savesnost, uz na-

391