Nova Evropa

Nova Evropa

Knjiđa XXIV. Broj 2. 26. аубизћа, 1931

Босна — „централни део народа“.

Дошло је време, да се опет мало гласније и јасније, и мирније, говори. Једно треба ипак признати данашњем режиму у овој земљи: да је успео професијоналне политичаре и њихове пришипетље растурити и ућуткати, и да је показао с колико су мало права и уверења — док су били на окупу — онолико бучали и узрујавали и себе и друге. И сад, није тешко бити пророк: чим се буду могли, и смели, мало слободније кретати, они ће из својих мишјих рупа право у »велику« и »практичну« политику, а на нас »неутралце« гледаће опет са сажаљењем, као на »професоре« и »идеалисте«. Ми, међутим, јесмо и остајемо окорели идеалисти — уколико одувек и увек проповедамо и тврдимо, да и у политици треба имати поштења и идеја, и да идеје морају бити јасне и свакоме приступачне. Стога, док они с истуреним главама шушкају и шапућу о новим кандидатима за будуће изборе и идућу владу, ми остајемо тамо где смо, или боље, враћамо се тамо где смо стали — на појмове које треба рашчистити, на питања чије идејно решење сматрамо суштаственим за успех сваке »практичне« политике и сваког државотворног рада. :

Читаоци »Нове Европе« сећаће се наших чланака упућених на адресу нашег пријатеља и некадашњег истомишљеника, а онда министра у бившим демократским и мешовитим владама, Г. Милана Грола, поводом његове полемике са Г. Светозаром Прибићевићем, о »утицају и правима централног дела народа« (види »Нову Европу« од 11. новембра 1928, »Политички преглед«). Нашем позиву, да нам одговори на питања, и да се коначно изјасни, М. Грол се није одазвао; управо, још се није одазвао (јер је, усмено, обећао да ће то учинити, чим му се време учини за то погодним). Нећемо зато овде сада наставити дискусију с њим; али ћемо надовезати — јер се нама чини згодан час — на ону његову полемику са С. Прибићевићем, па ћемо наше мишљење и

41