Nova Evropa

наше гледиште о том важном предмету, које никад нисмо мењали, покушати да илуструјемо једним примером — централним положајем Босне и Херцеговине.

Сви добро знамо, колико су свака наша покрајина и сваки наш крај индивидуално развијени и разнолики; у толикој мери, да нам понеки пут изгледа, да тај индивидуализам прелази у сепаратизам, и да угрожава народно и државно јединство. При свем том, кад добро уочимо ствари, није потребно да се и за часак плашимо ове разноликости и овог претераног смисла за своје властито и најближе. Јер, маколико да (према речима С. Прибићевића) ова »наша данашња држава не би могла постојати несамо без Моравско-вардарске Линије, него ни без осталих линија и делова, нити би много значила без Босне и Херцеговине с њеним централним положајем, или без Хрватског Приморја од Сушака до Дубровника«, исто толико, и још више, треба имати у виду и на уму, да ни поједини наши крајеви не би ништа значили сами за себе. Него је потребно, да уочимо и јасно видимо, у чему је индивидуалност појединих наших крајева, које су и какве су особине појединих народних делова, и услед тога шта су њихове животне потребе; и у чему су разлике између појединих крајева и делова, те које су разлике позитивне а које негативне, с општег и са државног гледишта, да бисмо се знали управљати. А онда — сваком крају, и сваком делу народа, оно што га иде; а сви скупа — за једну јединствену и равноправну Југославију. · Ћ.

Mozajik raznovrsnih, a medjusobno ugodjenih ljudskih, narodnih i rasnih, delova, koji su tradicijonalno-politički i ekonomsko-geografski uokvireni u pojedine pokrajine i oblasti, pa usled svog sastava baš takvi mogući i sposobni za dugotrajan, neprekinut, i još nimalo neiscrpen kulturni život, — ta bilna i opšta karakteristika celog Balkana naročito je jasna u Bosni.

Specilično je, što je kroz nju protkan širok ı jak pojas pomuslimanjenih Sloveni, elementa novog, neosporno živog, i za varijaciju potrebnog. S druge strane, ovi se krajevi posredstvom Hercegovine gotovo bez prekida vezuju za Crnu Goru i za Arbaniju, za rezervoare stare, dobre, i čudne krvi. Sa dubokim, bogumilskim vrelima i ponornicama odeljene bosanske tradicije neprekinutog kontinujiteta skoro sve do danas, pamti i trpi ova lepa zemlja davne i skroz diferentne odnošaje sa celim vekovima Zapada, Bosna je jedan dragocen, velik, i inteđralan deo našeg celokupnog jugoslovenskog organizma. Po sebi, i za sebe, taj je deo u velikoj meri individualan, naročit, svoj i osobit, O tome svedoči sve bezimeno a instinktivno opravdano osećanje i saznanje najširih narodnih masa.

42