Nova Evropa

- Сачувавши свога Бога, Муслимани су сачували и своју међусобну солидарност; штавише, ова је солидарност нешто и појачана услед поратних прилика и заједничких невоља што преко њих пређоше. Они су иза Рата одиста запали у неизбежну невољу и беду, и пауперизација је код њих узела нарочито јакога маха, још и пре економске кризе. Ово је правило на њих утисак, као да је од неког нарочито удешено, као нека освета; није им било јасно, да такво удешавање није ни у чијој моћи, већ да је то све тако морало доћи, несамо због њихова економско-друштвеног положаја већ и стицајем прилика, такорећи историјским удесом. Додуше, мере ублажавања њихове невоље могле су да буду издашније и боље; али шта све није могло и није требало у овој нашој лепој земљи да буде боље, и друкчег...

Време иза Рата било је за Муслимане прелаз из обиља поседничке класе у скромне грађанске прилике, или — још горе од тога — у сиромашан и бедан живот. Стога им је у ово поратно време изгледало, као да преко њих прелази нека снажна бура. Уистини, овакав прелаз и није лака ствар: прелаз из обиља у немаштину и беду делује као препад, дезоријентише људе, и они се тешко сналазе. Уз ово је дошла још поратна Кемалова Турска и пад Калифата, као духовни удар, тако да су Муслимани, услед свега овога, иза Рата изгубили оријентацију у свим правцима. Мако се ово на њима није лако примећавало, — јер их нису били напустили стари понос, хумор, и веселост, — њихова дезоријентација била је огромна, нарочито у политичком погледу; и да нису имали у политичком вођству људи способних, високе интелигенције и широких видика, ко зна куда би забасали и залутали. Њихов обичан свет најивно је мислио, да ће удружени са југословенским Несрбима моћи владати у овој држави и против Срба, — они нису видели, да би се морала најпре срушити ова и овака држава, па да до тога дође. Тако је, уз дезоријентацију, неминовна последица њихова положаја и духовног стања било: падање у неки пркос и опозицијонарство, иако они тога нису били ни свесни; напротив, њима је изгледало, да раде у свему, па и у политичком животу, по извесним утврђеним принципима, и да су само конзеквентни.

Ипак су Муслимани поратну буру, која је преко њихових глава прешла, углавном добро издржали. Да су други били на њихову месту, не би се зацело показали бољи. Беда је најбоља учитељица живота; ко у тој школи није учио, није ништа научио. Ако појединци у беди и пропадну, народи обично изађу из ње прекаљени и препорођени, па ће тако бити и са нашим Муслиманима. Ради се сада једино 0 њихову сналажењу у новом поратном животу. Томе сна-