Nova Evropa

jući tu jedva 1.800 vojske, ne bijaše kadra da je uguši. Već su onda buntovnici tražili pridruženje Srpskoj Kneževini, a srpska skupština pokazala se pripravna da prinese svaku žrtvu za зуоји ибпјебауапи ђгаби,..« [ dalje: »Premda su balkanske države, naročito Crna Gora, Srbija, i Rumunija, zaRključcima tog kongresa (Berlinskog) zadobile slobodu i teritorijalno se povećale, nijesu se potpuno zadovoljile, naročito ne Srbi, Oni postadoše podeljeni na crnogorske, srbijanske, turske, i austrijske Srbe. Jasno je da će nastojati postići što sada nijesu postigli, čim zato bude рг Ке.) Dakle, austrijski krugovi znali su: da је težnja srpskoga elementa, da se ujedini sa Srbijom i Crnom Gorom. Trebalo je, dakle, osigurati prvo da taj elemenat ne ponovi bune, a Još više da on sebi izbije iz glave misao o svom ujedinjenju sa slobodnim i samostalnim srpskim državama. Srbija je, posle Balkanskoturskoga Rata, postala jačom i snažnijom. Aspiracije za oslobodjenje kretale su seu tome pravcu, Zato je za Austriju bilo najvažnije da propaganda za takvu ideju prestane iz Srbije, i da srpski elemenat iz Bosne i Hercegovine prestane polagati nadu na te strane,

Razočaranje srpskih krugova u Rusiju, a još i lično razočaranje temperamentnoda Kneza Milana posledicama Berlinsko: ба Kongresa, koji je omeo tadanje ciljeve srpske spoljne politike, odvojilo ga je potpuno od Rusije. On se, kako rekosmo, baca u naručje Austriji. Ovaj njećov postupak bio je, donekle, diktovan i razlozima unutarnje politike u Šrbiji. U vodjenju le politike, Knez Milan bio se uhvatio u koštac sa novom političkom strankom koja se počela naglo širiti u narodu. Ra dikali su se pojavili na političkom horizontu, i počeli zadobijati jačeg korena u narodnim masama. Dok su radikali, na početku svoda političkog rada, ušli u narod sa potpuno razbarušenim idejama u pitanjima unutarnje politike, i sa najdemagoškijom aditacijom, pogšledi Kralja Milana i ondašnjih drugih političkih stranaka, po tim pitanjima, znatno su se razlikovali od pogleda ondašnjih vatrenih boraca radikalskih. Ultra-demokratske ideje radikala o demokratizmu, parlamentarizmu, samoupravama, kao i njihova demagoška agitacija: »dukat i cvancik« za porezu, »бипј 1 бак те« za vojsku i oficire; efikasni razlozi za ubedjivanje nejednomišljenika — »ugarak i ražanj«, naišli su na najači otpor kod Kralja Milana. On je u takvim pošledima, a po svojoj prirodi i suviše ličan 1 за apsolutističkim predispozicijama, nalazio da mu ta i takva borba preti ličnom opstanku. Takvo stanje iskoristila je austrijska diplomatija za svoje ciljeve i sklopila je sa njim tajnu konvenciju.

#) ~, »Моуч Еугори« ХХ, 368.

66