Nova Evropa

narodne slojeve, da ih poučava i da drži časove za analfabete, i došla je tako u bliži kontakt sa najširim slojevima, videvši njihovo teško stanje i posledice loše austrijske uprave, pa je tu, na izvoru, našla sebi inspiraciju za ont borbu Која зе docnije pojavila i razvila u odlučnu i revolucijonarnu borbu,

Rezimirano, za austrijsku upravu u Bosni i Hercegovini, može se reći: da nije stvorila blagostanje, niti je ma i najmanje podidla kulturu u narodnim masama za sve vreme svoga irajanja, Bilo je izvesnih dobrih stvari, koje se ne daju poreći: javna je bezbednost bila osigurama. Nju je, uostalom, bilo lako sprovesti, jer, u osnovi, stanovnici tih pokrajina mirni su i vredni; njihovi neredi, nemiri, pobune i borbe, nosili su na sebi uvek obeležje borbe za osnovna prava: za nacijonalnu slobodu i za snošljiv režim, Austrijska uprava je izradila izvestan broj dobrih puteva, i razvila, donekle, železničku saobraćajnu mrežu; i jedno { druađo radjeno je u vojničke svrhe, prvenstveno, ali se to, donekle, poklapalo i sa potrebama tih pokrajina. Tragovi kulture, koji su se ogledali u velelepnim zgradama, raznim muzejima, uredjenim banjama, imali su najčešće za cilj, da stvore za evropsku lakovernu publiku, koja nije 'dobro poznavala prilike ua tim pokrajinama, »potemkinova sela«, te da bi se Sovorilo i pisalo o njenoj kulturnoj upravi, A. šta je sve to koštalo, i odaШе је стреп taj novac, to su pitanja na koja se nije davalo odgovora, i koja se, u većini slučajeva, nisu ni postavljala.

Početak XX veka obeležen je znakom nacijonalističkih pokreta koji su uzeli veći zamah u austrijskoj Monarhiji. Slovenski elementi, kako oni na severu Monarhije tako još i više oni na jugu, povedoše oštru borbu protiv teške uprave koja je ekonomski iscrpljavala Slovene, a politički ih flačila. Nacijonalistički osećaj bio je probudjen,

U to doba Srbija, jedina oaza slobodnoga srpskog življa. u samostalnoj državi, čistog nacijonalnog ustrojstva, bila je u jeku unutarnjih borbi, ekonomske zaostalosti, finansijske iscrpe1058 1 гагпоба političkog eksperimentisanja, Које је išlo na štetu narodne slobode. Poslednji Obrenović, nesvesno, stvarao je one preduslove koji su doveli do krvave katastrofe od 29. maja 1903. Zavera od 29, maja, pripremljena od mladih oficira i omladine, prekida zlo stanje koje je dotle vladalo u Srbiji, Bez ikakvih pretenzija na političku akciju, oficiri-zaverenici predali su vlast u ruke političarima, čiju su većinu sačinjavali radikali, proglasivši za Kralja Srbije kneza Petra Karagjordjevića. Izbor njegove ličnosti od strane zaverenika nije bio slučajan: mladi zaverenici sledali su u njemu unuka »vožda« Kara-Gjordja, pravnog pretendenta na presto Srbije, — Petra Mrkonjića iz Nevesinjskog Ustanka, i prevodioca dela Džona Stjuarta Mila »O Slobodi«. Čin od 29. maja, iako brutalan, uklonio je jednu tešku

72