Nova Evropa

ње у бескрајност, у правцу неког циља, о којем нису озбиљно мислили, који нису покушавали да себи јасно представе, који нису смели да замисле, јер сваки циљ — то је крај... Били су, и јесу, сувише плитки и страшљиви да би могли поднети чињеницу пролазности свега живог. Ову чињеницу завијају у ружичасти оптимизам напретка, покривају је литературом, скривају се иза идеала, само да не би ништа видели. Али пролазност, постанак и пропадање, то је форма свега стварног... Шта нам онда треба брбљање о некаким „вечним тековинама човечанства 2« Исто ово уочили су били, уосталом, још они руски мислиоци, делом разочарани марксисти, који су године 1902 објавили зборник »Проблеми идеализма«, а поименце Сергије Булгаков (сада прота, некада професор политичке економије), у својој књизи: »Од марксизма к идеализму«, и покојни Павле Ногородцев (тадашњи професор филозофије права на Московском Универзитету), у своме великом делу »О друштвеном идеалу«, објављену на почетку Револуције. | Након преживљених разочарања сваке врсте, после кр-

вавог слома многих утопија, »Двадесето Столеће постало је зрело за улазак у последњи смисао стварних чињеница из којих је састављена права светска историја. Сада се не ради више о томе, да ствари и догађаји буду објашњени према укусу појединаца или читавих маса, или с обзиром на неку нацијоналистичку тенденцију. Уместо „тако би морало да буде или „тако је требало да буде, јавља се безобзирно „тако јесте, и тако ће бити. Охола скепса замењује сентименталност прошлог столећа. Ми смо научили да је историја нешто што се никако не обазире на наша ишчекивања«. Али то нам ипак не смета да чекамо, и да питамо Сфингуисторију: 10) стари свете, док не куцне час

И теби и твоме санку сетном,

Стани, кб Едип, и размишљај сад

Пред Сфингом древном, тајном, загонетном ..."

(А. Блок.)

А какав одговор даје она Шпенглерур — Човек је звер, бештија, ито грабљива, месождер; то нису могли да порекну или да прећуте ни »срдити свећеници«, ни очајни моралисти, »проповедници поправљања света, који су претрпели бродолом«. »Само свечана озбиљност идеалистичких филозофа и других теолога није имала смелости да призна оно што су сви знали, али у потаји. Идеал је малодушност, кукавичлук... Гра: Оољива зверка јесте виши облик слободно-покретног живота.

317