Nova Evropa

Сматрало се да су оба ова проблема коначно решена неодређеним и двосмисленим правним формулама Конкордата, — решење које би било од највеће важности за успостављање срдачних односа између Свете Столице и Фашистичке Владе. У ствари, ништа није било решено; једино су у правној форми изложени проблеми који су дотле били искључиво политичке природе. Ко би требао да суди, да ли су основне и средње школе вршиле своју дужност у погледу верске обуке омладинег Држава или Црква» Ко би требао да суди, да ли се католичка удружења ограничавају само на верску делатност» Држава или Црква>г О овим питањима одлучивања у Конкордату нема спомена. Он је напросто поставио питања за која се — с обзиром на традицијоналне захтеве Цркве на једној страни, а с обзиром на потребе одбране фашистичке владавине на другој страни, — може очекивати да буду извором небројених неспоразума.

И одиста, неспоразуми су се убрзо појавили, тако да од самог часа измене ратификација Уговора (7. јуна 1929) односи између Свете Столице и Фашистичке Владе, иако споља коректни, нису били више срдачни. Корак по корак водила се ова борба у атмосфери благог и неприметног непријатељства, којим се одликовале прве две године овог експеримента са Конкордатом.

Већ први месеци владавине Конкордата довољно су показали Светој Столици праву правну вредност гаранција датих од једне владе која је надахнута доктрином, да је право само једна манифестација свемоћне воље владајуће олигархије. Да би одолела новој навали Фашизма, било је потребно да се Света Столица може ослонити на организацију лајика који би стајали под непосредним надзором њених повереника, и који би били довољно снажни да издрже ударце политичко-војничких организација Фашизма. Мислило се да би Католичка Акција била та организација која би преузела одбрану положаја Свете Столице у Италији. »Католичка Акција«, то би била организација лајичких задруга за помоћ црквеној хијерархији у њеној мисији верског васпитавања. |

7. фебруара 1930 начињен је нацрт основе за нов споразум између Свете Столице и Талијанске Државе. С овим »другим конкордатом«, талијанска Влада је пристала да даје првенство капеланима фашистичких организација омладине, признајући да верска и морална пропаганда Католичке Акције није у противности с политичким циљевима Владе, те изјављујући да нема инкомпатибилности између припадања католичким организацијама и припадања Фашистичкој Странци и другим организацијама под њеним надзором. Радници и чиновници могли су се, према томе, уписивати у

330