Nova Evropa

Антрополошки и Етнографски Музеј припремају студије и етнографске карте за издавање једног великог дјела етничког карактера цјелокупног пучанства Совјета. Разне експедиције, специјалне монографије, бројне часописе и извјештаје, Академија је у ово посљедње вријеме посветила антрополошким истраживањима.

Институт је прослиједио са студијама о руској фило: логији. Велики »Рјечник рускога језика« напредује, и већ је доспио до слова М, под управом знаменитог филолога А. А. Шахматова. Уз то треба споменути и бројне критичке и историјско-литерарне студије о разним перијодима старије ин новије руске књижевности. Поред тога су и истраживања на језичном, литерарном, етнографском, и фолклористичном подручју Азијатског Оријента узела великог маха, тако да су на том пољу Руси престигли Нијемце, који су до недавно имали првенство. Уопће је интерес за повијест знаности, а особито за знанствени рад у Русији, потакао чланове управе Академије на реорганизацију њезиних големих архива, и на наставак историјско-критичких едиција Ломоносова, Веселовскога, и других.

За проширење знанствених истраживања, у прилог проузавања великог руског природног богатства, Академија је организовала у посљедњем деценију велик број знанствених експедиција, и то: 31 у поларне крајеве, 89 у европској Русији, 26 у Кавказу, 15 на Уралу, 39 у Туркестану, 56 у Сибирији, 24 у Монголији. Наравно да се је прибрала на тим експедицијама огромна знанствена грађа, која се сада сређује.

Централна Библијотека Академије подијељена је на шест секција (руска, иноземна, словенска, рукописна, и картографска, са двораном за лектиру), а броји преко три милијона свезака. Само за ово посљедњих десет година умно-

жила се је за 800.000 свезака. У Библијотеци је запослено на 200 чиновника.

Интернацијоналне везе Академије постепено се успостављају у виду судјеловања на раду разних удружења знанственог, опћег, и специјалног карактера, на знанственим експедицијама у иноземству, те конгресима, и т. д. Академија је, за посљедњих десет година, послала у иноземство на 55 хиљада свезака својих публикација, а стоји данас у вези са 511 знанствених института у Европи и Америци.

Како се из свега овог може разабрати, Руска Академија Наука, и под новим именом и новим приликама, не престаје радити у прилог развоја знаности и умјетности, те напретка човјечанства.

Стј. Илијић. 343