Nova Evropa

Зашто се не одлуче и не пошаљу по Мудраца» — Сви се ми — који се молимо сунцу даваоцу живота — тако питамо.

Колико даје земља жита, поврћа и воћа из године у годину» Толико, да сваки грађанин Савеза Држава Свијета може бити сит.

Колико ли опет даје меса, рибе, и мљечних производа» Толико, колико је људству потребно за уздржавање.

· Колико се обради памука и вуне, свиле, влати, и конопље» Толико, да би сви људи могли бити одјевени.

Колико земља даје горива материјала и плина» Толико, колико је потребно да се нико не смрзне и не угине од студени. Хиљаде творница стварају потребну обућу за људство

Милијони руку и стројева запослени су око стварања милијона могућности, да се олакша, уљепша, и увелича живот човјеку.

Хиљаде глава изгара око открића и отимања тајних закона, што но лутају од искона у свемиру, како би и далеком и осамљеном човјеку омогућили да води живот члана једне културне заједнице. А опет стотине и хиљаде троше своја настојања, како би и највеће удаљености претворили у достизиве близине за пар часака или за неколико сати.

Хиљаде људи баца новац кроз прозор, и не зна шта да почне са сувишцима своје тековине. И, још горе, већ сеи сувишци производње, на хиљаде тона, уништавају и бацају у ватру, за спас »куповне снаге злата«...

Па ипак пред нашим очима дневно умире људство сатрто од глади, од болести, и од похара. Па ипак, на хиљаде их се смрзава, док се милијони муче без обуће и довољно одјеће. А неизмјерно мноштво труне у незнању и запуште ности.

Присташе странке злата још држе чврсто у својим рукама украдене кључеве од закованих врата. Зар неће главари племена прећи преко свога поноса и пробудити заспалог Мудраца и повратити му украдене кључеве» Мли ће баш чекати, да вавилонски зидови покопају под својим рушевинама своје властите грађане, или да се грађани сами зажеле ослободити се тих зидова»...

Рт. Иво Колбе.

308