Nova Evropa

тек након хиљаду-и-по година, — кад дубље размислимо о свим овим просторима и димензијама и брзинама, па се поново вратимо на прилике и неприлике савременога човечанства, на такозвану »привредну кризу« Европе и на све мале незгоде нашег свакидашњег живота, онда свакако мирније, са мање осетљивости и интензивности, примамо све то што је стварно толико мало, ситно, незнатно, и брзо пролазно. Постајемо трпељивији, и стрпљивији, према свему што смо у стању схватити нашим »хладним« разумом. И преостаје једино област морала, које нема у нашој природи, а која је најбитнија и најкарактеристичнија особина човека, те која се проживљава увек истим интензитетом и коју ништа није у стању да замени. ИМ тек кад нам се учини да и ова најдрагоценија особина човека — човечански морал — престаје да се развија, или да чак донекле опада и пропада, осетимо неподношљиву бол и страх. И ту нема утехе. ~

Јевген Јелачић.

Поезија и филозофија.

(Рефлексије о емпиризму и естетици, повео дом расправљања о Хегеловој филозофији.)

Много се говорило и писало о Хегелу поводом стогодишњице његове смрти. Ријетки су филозофи изазвали толико удивљења и обожавања, али и толико презира и директне мржње, колико Хегел. Па и сами његови сљедбеници кренули су двама потпуно опречним правцима; како је познато, десница је отишла идеалистичким смјером, док је љевица запала чак у материјализам и натурализам.

Одакле ова појава» — Погрешно би било закључивати, на основу ове чињенице, — како се то обично ради —, 0 узалудности и немоћи људске мисли, и о непоузданости и беспредметности филозофије уопће. Површном посматрачу изгледа, да се филозофски системи међусобно потиру и обарају; али ономе ко умије да погледа дубље у ствар, јасно је, да филозофеми представљају један непрекинут ланац, уколико се међусобно допуњују и коригују. Нема филозофског система (ако је збиља филозофски систем) који не би садржавао, поред открића нових истина, и тешких заблуда, које су условљене личним недостацима самога филозофа, или предрасудама његова времена. И баш ови негативни моменти, којима обично мишљење оправдава свој непријатељски став против филозофије, садржавају (што је Хегел први и запазио) клице новог мисленог живота и мисленог на-

12