Nova Evropa

врло повољно, и т. д.. Најзад, Грос пристаје уз једнога који је дао слиједећи одговор: »Слика (упоређење са голубовима) врло је згодна, погођена (»еНела«): осјећа се у њој лаган замах крила (»даз Гетећ Њезсћулпбје«), тражење заклона, нешто немирно«. Овај израз »шеНепа« означује Грос као адекватни израз задовољства (придаје му интелектуално значење) које пружа Дантеова слика, те закључује: »Ови примјери показују јасно, да се проблем „зорног представљања не смије ограничити на видно (угаце ) подручје. И они показују исто тако јасно оно што сам нагласио на почетку чланка: да и у царству лијепога може човјек да буде блажен на разне начине.«““) Овдје имамо типичан примјер једног »егзактног« естетског експеримента индуктивне природе. Дантеови (2) стихови узети су као »дата« чињеница с које се полази тобоже без предубјеђења. Да одредимо најприје појам »дате чињенице«, коју емпиризам, у својој опозицији наспрам филозофских »апстракција«, узима као најпоузданији ослонац. Емпиријски индуктивни метод иде с претпоставке психо-физичког паралелизма, иако су га неки емпиријски правци, на ријечи, одбацили: с једне су стране замишљене појаве у њихову чисто физичком значењу, тојест као засебне вриједности, са својом засебном законитошћу (чисто физичког карактера); с друге стране, паралелно с овима теку, у једној корелативној повезаности, психички феномени. У нашем случају, тобожњи Дантеови стихови узети су ван пјесничке личности, дијелом као акустички феномени (тојест, ријеч није узета као Дантеово осјећање, него проузрокује о себи, својом дужином или краткоћом или врстом својих гласова, становите психичке импресије), а дијелом као зорни елементи. Ова два момента могу да дјелују прилично независно један од другога. Ријечи — према једном одговору — дјелују »естетски« јаче од видних слика. Психички доживљаји узети су као асоцијације, тојест као психичко реагирање на ријечи у њихову материјалном значењу (дужина ријечи — како каже један одговор — утиче на већу или мању интензивност асоцирања). Отуда и представа Румплерова аероплана!... |

Тај би метод морао да буде индуктиван, морао би да представља мислени процес без икаквих претходних претпоставака. Али у горњем примјеру непрестано се говори о естетском уживању као о нечем што се по себиразумије и што је ван сваке дискусије. Ако се тачније испитају и упит и одговори, произилази бјелодано,

%) Karl Gross: »Das anschauliche Vorstellen beim poetischen Gleichniss«

(Zeitschrift fir Zethetik und altyemeime Kunstwissenschaft, IX, 195—1205, passim), |