Nova Evropa

ном мишљењу (емпиризам је његова систематизација, ако се ту може да говори о каковој систематизацији) ништа не изгледа стварније од спољашњих појава које се могу видјети, опипати, чути, и т. д.. И зато се је оно увијек бунило против филозофија које су противно тврдиле. Просјечни интелигенат интерпретира ово становиште у смислу атентата на властити капут или противу властитих ципела. Предрасуда је тако укоријењена и тако опћа, да управо изгледа очајан сваки покушај да се докаже противно. Покушаћемо зато да објаснимо проблем на једном примјеру с подручја које, на први мах, као да нема ништа заједничко са филозофском мишљу, али које је с њом, како ћемо доцније видјети, у најужој вези, — то је подручје поезије и умјетничког стварања уопће. Нигдје као у сфери естетске креативности не очитује реалност јасније и непосредније свој динамичко-духовни карактер и, досљедно, нигдје као у тој сфери није очигледнија апсурдност чулно-механичког схватања. :

Њемачки научењак Карл Грос (бтоз5). прочитао је извјесном броју особа два мјеста из Дантеове »Божанске комедије« у њемачком пријеводу, па им је поставио питање; да ли је зорно доживљавање (»Чаз апзсћаићеће Елјеђеп«) ових стихова било повољно за естетско уживање, или равнодушно, или га је чак пријечило Наводимо други примјер и одговоре који се нањ односе:

Хуе Ташђеп schnell die Luft mit offinen Schwingen, Х/епп Sehnsucht sie zu sissem Neste hinlockt, Durohfliegen, von dem eignem Trieb getragem So ikamen aus der Schar, wo Dido weilte,

Але ита ћегап 51е дигећ Фе атбеп Те;

Denmm midchtis war das liebevolle Rutfen. (»Ербегпо«, У пјевање.)

(Ради се о познатом призору у Дантеову »Паклу«, гдје је приказан прељубнички пар ношен пакленом олујом.) Одговори су били овакови: 1) Слике су прелазиле једна у другу; естетски утисак нејединствен; осјећање сметње услијед измјене слика; 2) Слике су пријечиле естетско уживање, само су му с почетка моментано помагале; 3) Ријечи дјелују јаче него видне слике; изгледа да слике ометају први утисак, и као да се ради о два разна ужитка, 4) Зорно доживљавање више је ометало естетски ужитак; дужина сликовитих израза заводила је на живахно асоцирање; 5) Представа Румплерова »Елтдаескет«-а »Ташђе« (аероплан!) врло је сметала; лебдење (осуђених љубавника) о себи, са узвитланим одијелима, врло је угодно, за осјећање естетског ужитка