Nova Evropa

зам је пун замака и засједа, те човјека заплиће у мрежу противрјечја и несавладивих тешкоћа из којих не може да "изађе. Естетски објекат, ван органске мислене синтезе, приказује се, и мора да се прикаже, као предмет, неприступачан мисленим детерминацијама, и управо због тога је изложен произвољним и најивним дефиницијама које, на крају крајева, ни сам емпиризам не узима озбиљно у обзир, дајући свакоме право да ужива на свој начин у царству љепоте.

Естетско доживљавање треба испитивати на сасвим други начин. Како смо већ рекли, Грос није испитивао Дантеову поезију. Њемачки пријевод, коликогод био тачан, не даје никако сву љепоту Дантеове поезије, као што то ниједан пријевод не може да да. Дантеова поезија налази се у личној интонацији ритма, у непреведљивим нијансама акцентуације. Све то преводилац није могао да ухвати, јер он није Данте него напросто једна друга личност, те је морао да нужно интерпретира Дантеову слику на други начин, са властитом акцентуацијом стиха, у којој се очитује једна далеко незнатнија пјесничка персоналност. Ко и може да преведе ове стихове с оном чистом дантеовском патетиком: Quali colombe dal disio chiamate

com PP ali alate e ferme, al dolce mido

vengon per laer dal voler portate, cotali uscir della schiera ov” č Dido, a noi venendo par laer maligno, si forte fu laffetuoso grido.,

Иако је Гросов пријевод добар, он није никако дао осјећајне прелијеве Дантеова израза. Слатка музикалност оригинала из пријевода је ишчезла; а тако је и морало да буде, јер је она потпуно личне природе. Духовни став Дантеов не може да се понови, уколико је потпуно индивидуалан. Данте приказује голубе у лијету »с уздигнутим (ап таће) и непомичним (Ретште) крилима«: ова два придјева дају слици особиту живахност, јер показују голубе како се бацају у једном замаху према гнијезду, што је у потпуном складу с ријечима »понесени вољом« (»да! мојег ротфафе«). Чежња је тако интензивна, да јој се голуби потпуно предају непокренутим крилима. Непомичности голубијих крила, којом је пјесник хтио да изрази неодољивост чежње, у пријеводу нема, јер су ту крила само »отворена« (»о Ре п«). Исто тако нема ни потпуног подавања голубова својој чежњи, јер пријевод каже да их чежња »BaGH« (bhinlocikt«) ka гнијезду. У оригиналу је самим ријечима »ает та! бпо« (израз »ша 116 по« не да се, у