Nova Evropa

дној страни краљује необуздана грамзљивост, на другој недостатак сваке одговорности, на трећој савршена неспособност; а понегдје краљују сва три порока заједно.

У свом дугом блуђењу по свијету, непрестано долазећи у лични додир са разним приликама и људима, писац ових редака имао је прилике видјети министара којима се не би могло повјерити ни вођство једне опћине, а камо ли вођство важних ресора; имао је прилике видјети људе који су, због неспособности или моралне покварености, упропастили више институција, да након тога постану важни фактори у новим институцијама од животног значења за заједницу; видио је »капетане« који су разбили и три »лађе«, гдје их се поставља на команду нових »лађа«, још пунијих људским добрима и животима; видио је људе на врло високим, одговорним и богато награђеним, положајима, који се у повјерени посао не разумију ни колико најзадњи њихови потчињени; видио је људе који су сломили и по више новчаних институција, опљачкали стомилијонске уштеде радина народа, а који, умјесто да чаме на робији, фигурирају у првим пословним, друштвеним, и осталим редовима, изричући »важна« мишљења о кризи и дајући чак рецепте за њезино »ријешење«!... а

У овом вртлогу моралне кризе, под маском економске, савјестан човјек готово ништа не може. Власт над људима и стварима има ратни и поратни неморал. Погледи у будућност су тамни: неморал не може сама себе излијечити, па ма колико нас о противном увјеравали сви Хувери и Бријани, сва бројност парадних конференција и комисија, и сва прашина новинских агенција. Али, може ли људство поднијети да зло само себе уништи» Цијена би била прескупа, много скупља од Свјетског Рата. .

Каосу ће се уклонити само они народи који на вријеме, моралном пресијом, уклоне са друштвених и господарских врхова несавјесне, неодговорне, и неспособне, и наметну себи за вође савјесне, способне, и одговорне људе. У томе

је излаз из кризе. И. Ф. Лупис-Вукић.

O privrednim silama.

Svaka privreda je rezultat delovanja privrednih sila, Privredne sile su prirodne sile, u čoveku i izvan njega, a pri družuje im se i kapital, ako ne kao živa sila a ono kao potencijala. Ekonomisti ščovore obično o »faktorima proizvodnje«, i svrstavaju ih u fri grupe: zemlja (priroda), rad, i

28