Nova Evropa

kapital; to je uglavnom tačno samo kad se proizvodnja shvati u najširem smislu [kao što to čini, naprimer, Šarl Žid), jer su priroda, rad, i kapital faktori nesamo za izvornu proizvodnju i preradjivanje dobara nedo i za sav promet dobrima {trgovinu i transport), i bolje bi im pristajao naziv »privredni Taktori«.

Prirodne sile su: zemlja {sa svim snagama koje nosi), atmosfera, i sunce, Zemlja je nosilac privrede, produktivnos la, organskih i anorganskih snaga, kao i rezervoar podzemnih dobara. Atmosfera i sunce uslovi su i motori svakog života, po privredu od osobite važnosti, Jer su odlučni za klimu zemlje. Što posredno što neposredno, zemlja determiniše privredu ı svojim oblikom, veličmom, sastavom, prohodnošću, i poloŽajem,") Čovek daje pravac privredi svojim potrebama i svojom alkcijom. Pritom su od uticaja svaki ljudski rad i sve ljudske sile, fizičke i duševne, cenjene kvalitativno, kvantitativno, i po medjusobnom unutrašnjem odnošaju. Svako privredno stanje zapravo je rezultat produktivnosti tih sila; ono Je njihov konačni izražaj, i privredni efekat koji pokazuje koliki im je pozitivni učinak povrh troškova održavanja. Za privredu je od presudne važnosti: množina, naseljenost, i raspored stanovništva, po spolu, ро dobi, po bračnom stanju, i po zanimanju; a zatim, njegovo Tulturno stanje, radna tehnika, i društvena i politička organizacija sa pravnim poretkom, Radna umešnost jednog naroda toliko je značajna, da je poneki ekonomist (kao naprimer Adam Smit) uvršćuje direktno u narodno imanje, pa tako u neku ruku i kapitalizira, Jednako su značajni: snaša prosečnog čoveka, raspored stanovništva po produktivnoj dobi, odnos izmedju direkino i indirektno produktivnih zanimanja, kao i odnos izmedju faktično uposlenog i neuposlenog stanovništva,

U primitivnom stanju, čovek se koristi i neposredno prirodnim bofatstvima; u savremenoj privredi, tek posredstvom produkata svoga ranijeg rada, Svi ti suvišci ranije ljudske radinosti, potrebni za dalji privredni rad i izvor novih prihod4, nazivaju se kapitalom, Mnogobrojne definicije kapitala svode se konačno na pojam ovih suvišaka, takozvanih »ostalih sredstava« proizvodnje; to su: privredne zgrade, mašine i orudje, melijoracije, prometna sredstva {stalni kapitali); zatim: novac, materijal, i roba {obrtni kapitali), Neki ekonomisti

*) Značenje položaja odlično je demonstrirao Tinem, svojom poznatom teorijom o koncentričnim privrednim krugovima; u izolovanoj državi · šire se, oko konzumnog centra, privredni krugovi doista izvesnim redom: vrtlarstvo, mlekarstvo, proizvodnja žita, šumarstvo, stočarstvo, U savremenoj promelnoj privredi, taj red je jako poremećen transporinim sredstvima i konkurencijom; obeležena temdenca širenja ipak je ostala,

29