Nova Evropa

Ekonomski pregled. Stanje privrede na početku godine,

Nijedne godine za poslednjih nekoliko decenija nisu privredni potresi bili tako česti i mnogobrojni, tako opšti i tako snažni, kao prošle godine, 1931, I nijedna godina, već odavna, nije počela sa tako lošim izgledima kao ova godina, 1932. Doduše, svetska se privreda nalazi u krizi već od više godina, Cene agrarnim produktima, usled sve veće proizvodnje, padaju stalno, ı pale su već ma nivo koji u mnogim slučajevima nije dovoljno visok za pokriće produkcijonih troškova, odnosno za održanje producenta, Industrijska kriza, naporedo, uzima sve oštriji karakter. U pojedinim državama broj nezaposlenih raste u nedogled i ne pokazuje nikako tendenciju na niže, Pod udarcima agrarne i industrijske krize, počeli su se mnmožiti znaci izrazite finansijsske krize, Papiri, ukoliko kotiraju na berzama, prvo akcije a zatim i državne hartije, naglo su pali, a u budžetima pojedinih država pojavili se znani deliciti. Usled privredne depresije, prihodi od poreza bivaju sve to manji. I sve te teške privredne prilike, a u prvom redu pomoć nezaposlenima, traže move i znatne izdatke, A iz dana u dam situacija biva teža,

Svim tim pojavama pridružila se još, oko polovine prošle godine, i kriza poverenja, Verovnici su počeli da povlače svoje kredite; naročito one koji su bili plasirani na strani. To nepoverenje osećala je Nemačka još od septembra 1930, kad su izbori za Rajhstag doneli velike uspehe krajnjoj nacijonalističkoj desnici i krajnjoj komimnističkoj levici, Ali je prava kriza otvoreno izbila tek kad je, početkom maja 1931, bečki Kreditanstalt zapao u poteškoće i morao da apelira ma pomoć države. S obzirom na ulogu koju je ovaj zavod igrao u Centralnoj Evropi, i na poverenje 510 ба је imao u čitavom svetu (predsednikom mu je bio jedan Ročild!), svet je — naročito na strani — preko noći izgubio veru u privredu i finansije država Centralne Evrope. Ovom krizom poverenja pogšodjena je bila u prvom redu Nemačka, budući da je ona dmala majviše kratkoročnih kredita iz inozemstva. Otkazi tih kredita bili su tako znatni da im dužnici nisu mogli udovoljiti iako je iza njih u punoj meri stajala Notna Banka. A da mesreća bude veća, i domaći verovnici postali su nervozni i počeli tražiti natrag svoje uloške, nepitajući da li su novčani zavodi od svoje strane u mogućnosti da znatan deo tih uložaka odmah isplate, odnosno da li su i oni, od strane svojih dužnika kojima su poverili sredstva svojih ulagača, u stanju da odmah naplate zmatnije iznose. Nepoverenje ulagača u Nemačkoj proširilo se ubrzo i na susedne zemlje.

40