Nova Evropa

Многе се звезде крећу паралелно једне са другима. Ту спада например група од осам звезда по имену »Плејада«, коју добро видимо и голим оком; и исто тако, широко расута по небу, група »Хиад« (из сазвежђа »Таурус«), која се у паралелном кретању својих звезда удаљује од нас.

Од звезданих група наше северне полукугле несумњиво је најпознатија такозвано сазвежђе Великог Медведа или Великих Кола. Ову карактеристичну групу од седам јарких звезда поуздано зна и сваки ђак. Код многих народа постоје разне дирљиве легенде, везане за то сазвежђе, које доказују да је ову групу звезда обичан човек већ врло давно запазио, те да је одликује од мноштва других звезда. Астрономи из времена старог Египта, Вавилона, и Кине, добро су знали и описивали ово седам звезда, и давали су групи разне, понекад чудновате и за нас неразумљиве, називе. Међутим, савремена астрономија — на основу тачног и детаљног проучавања — из корена мења наше схватање о том сазвежђу. Пре свега, с помоћу модерних дурбина доказано је, да број звезда које спадају у ту групу износи не седам већ 227, од којих 219 можемо да видимо само с помоћу дурбина, док најкрупнијих осам видимо и голим оком. Просечно човечје око види само седам звезда, но људи са нарочито оштрим видом (визусом) разликују доста јасно, да друга звезда од краја, од оних које сачињавају руду од кола, у ствари није сама већ да је двострука; ту звезду друге величине астрономи називају »Мизар«. И обичним дурбином добро се виде, у непосредној близини Мизара, звезде шесте величине, зване »Алкор«, које само изгледају као да леже у једној равнини и једна поред друге, док су у ствари сасвим самосталне; за ненаоружано око, њихов се сјај слива, док на основу тачних израчунавања ово сливање представља огромно одстојање, 16.000 пута веће од одстојања Земље од Сунца! У километрима, то износи око две-и-по милијарде. Знатно ближе Мизару налази се друга звезда четврте величине, са којом заједно образује она систем такозване »дупле звезде« (права бинарна звезда), тојест везане су једна за другу силом гравитације, па се према томе и обрћу око заједничког тежишта. Мизар се налази на таквом одстојању од нас да његова светлост доспева до Земље тек за 75 година. Две крајње звезде, на десној страни овог сазвежђа, такозване »Дубхе« и »Мерак«, обично нам помажу да се оријентишемо на небу и при распореду звезда, јер и лајик зна, да се на продужењу праве која спаја ове две звезде налази Поларна Звезда, једина која не мења положај при обртању земље око своје осовине. Најновија истраживања доказују сад, да ни ово наше омиљено сазвежђе није баш тако стално како смо га ми замишљали, и

9