Nova Evropa

за друштвене болести. Изгледа као да је, за Бартелемија, суштина садашње кризе у кризи демократије. Зато он у својим истраживањима врши преглед антидемократских режима, узимајући ту у обзир фашизам, »риверизам«, »пилсудскизам«, бољшевизам, па онда прелазећи на »болест (је тлајалзе) парламентарне демократије« уопште, и у »оним земљама где је она сачувана«. Напокон говори о »реформи државе«.

Поједини режими обрађени су веома неједнако. Понајслабије и најповршније приказан је бољшевизам, — њему су посвећене свега — три стране. Очигледна је и на њима слаба обавештеност, нетачност података, неозбиљност суда. Свуда извирује само оштра мржња француског либералног буржуја противу социјалних експеримената бољшевика, који су — horribile dictul — укинули спољне дугове, те тешко оштетили француске штедише, оне који су својом уштеђевином своједобно продужавали живот царскоме режиму. — Анализа »риверизма«, т. ј. оне нарочите врсте »диктатуре срца и поштења« коју је био инаугурисао у Шпанији Примо де Ривера, нема за нас нарочитог интереса, јер је тај режим, попут толиких послератних режима, оцвао та да није успео; нас данас не могу више ни теоретски да забаве уставне вежбе покојног шпанског диктатора, под чијим је вођством измишљен компликовани систем за формирање »Савета Краљевине«. — Што се тиче »пилсудскизма« (да употребимо ову мало гломазну кованицу француског професора), наш аутор, иако »безусловни либералац, одлучни демократ, и тврдокорни парламентарац«, има ипак извесну пристрасност и слабост за Пољског Маршала, коме не уписује у сувише велику кривицу ни оне страшне прогоне противу најугледнијих пољских политичара, неизузимајући и неколико твораца савремене Пољске (као што је, например, посланик Корфанти, јунак и вођ пољске Шлеске); ови су људи били криви само утолико, што су заузели критички став према Маршалу (њихова страдања приказана су у интерпелацији поднесеној Пољском Парламенту, одштампаној у брошури која је прошле године објављена на више "језика под насловом »По заповести маршала Пилсудског«). Г. Бартелеми се нада (као уосталом и ми сви), да болест Пољске Републике и демократије није смртна, него привре"мена, те да ће Пољска ускоро — у име Божје — преболети и оздравити. Али, ван сваке сумње је интересантније што професор Бартелеми каже о фашизму: »... Занимљивост фашизма лежи у томе, што он располаже доктрином која нам даје могућност да путем лаког упоређења проверимо наша уверења. Ову доктрину можемо волети, можемо је