Nova Evropa

»po intujiciji«, diletantski, već i svrsishodno, logično, bazirajući svoju propagandu na psihološkim momentima. Danas, kad princip države i društvenosti stoji tako visoko, pitanje mogućnosti da se uliče na psihu pojedinca dobija naročit značaj i ima veliku važnost, Pitanja vaspitavanja uopšte, a naročito socijalnog vaspitavanja, postaju svake godine od sve veće važnosti. Usled sveča toga, danas se vrlo mnogo piše o psihičkoj prirodi čoveka, i to na sve strane i vrlo različito, Al nam se čini da se pritom ne poklanja dovoljno pažnje strogoj kritici samih psiholoških озпоуа,

Psihologija, ako odbacimo sve ono što se o mjoj ranije nenaučno gSovorilo, na osnovu čiste empirlje, Jeste mlada nauka, i ona se brzo razvija, Ko prati radove mnogih istaknutih autoriteta, osobito vojnih, sa njihovim razlaganjima, lako će videti da oni često baziraju svoje zaključke na pretpostavkama koje i same potrebuju neku čvršću osnovu, jer osnove zvaničme psihologije, kakvu smo dosad poznavali, nisu naučno ni izdaleka nepokolebive, barem ne pri sadašnjem stanju nauke, Bar se nama tako čini, da u svetlosti osnovnih podataka move biopsihologije, ili uporedne psihologije, mnoga razlagamja o prirodi čovečje psihe dobijaju sasvim nov izgled, pa držimo da svaki ozbiljan društveni radnik mora vrlo pažljivo prisluškivati svaku novu reč uporedne psihologije, mora da misli i da se udubljuje u samu prirodu čovečje psihe, — a ova se priroda bitno razlikuje od one na kakvu smo navikli misliti,

Uporedna psihologija {ili bio-psihologija) počela je da se razvija u drufoj polovini XIX veka, I do toga doba bilo je već raznin naučnih i nmemaučnih razlaganja o čovečjoj »duši«e i njenim svojstvima 1 osobinama; a osnovom skoro svih tih shvatanja i zaključaka o »duši«, o psihi čoveka, bila je metoda samoposmatranja, auto-analiza: čovek je polazio od sebe u sudjenju o sebi, Na toj se bazi razvio čitav niz teorija, koje su bile od naročitog uticaja na području pedagogike, u oblasti vaspitavanja, Donekle se to ticalo naravno i vaspitavanja VOJnikš, Ovamo spadaju i uporedjemja dečje duše sa voskom (12 kojega nastavnik može da lepi dobro sa zlom), sa listom čiste hartije (na kome mastavnici mogu da napišu sve što im padne па pame{f), i tome slično, Iz ovih teorija rodile su se onda i druge, koje su se Još i dosada održale; naprimer, da je duša čovečja po prirodi dobra, da je sve urodjeno dobro, a da je sve zlo — što nažalost tako često nalazimo u čoveku — samo rezultat pogrešnog vaspitanja, mepovoljnih uticaja, nezgodnih uslova za život, Čak i veliki učitelj Lav Tolstoj govorio je, da је vaspitavanje obično više štetno nego korisno, jer uništava prirodnu čistotu dečje duše; »zdravo dete«, боуоло је оп, »года se zadovoljavajući potpuno sve zahteve besprekorne harmonije u smislu pravde, lepote, ı dobra, koje nosimo u sebi«, Il, na

55