Nova Evropa

потпунији, сажетији, једрији), па је тако тада свој садржај престао да даје и да просто испољава већ је могао да га само наговештава, напоредо прикаже, — да га знацима и алегоријама стави до знања. За своју коначну потпуност, то је: Гете увидео, недостајало му је чулности (или је бар постојала бојазан да што не пропадне од оне доведене у ред); али, како мисли Гундолф, није то било пуко отсуство чулности (мада и тај моменат за старога песника важи), него се она прекомерна сажетост и потпуност, и ужасна напетост, није дала више изразити материјално. Материја то не подноси, па је дакле морала доћи алегорија, наговештај место стварности. Цео овај процес, и сваки окрет Гетеов, Гундолф објашњава несамо Гетеовим искуством, током Гетеова живота, него некако и самим током технике, која се у неку руку логично развија. Може се донекле предвидети, како би један потпун геније, који има на расположењу све могућности, прешао из једне технике у другу, даљу, готово само по некој логичкој нужности. Ето Гете (чију једну технику Гундолф аналише до краја) даје се лепо замислити како, независно од сваке своје животне жеље и воље, просто даљим развојем не живота него технике, ствара сваку своју нову технику. У оваким анализама Гундолф је најзначајнији, и потпуно као чаробник у кругу својих магија. Техника се одваја од човека —- чак и кад је тај човек Гете —, и тражи заповедно да се развије даље, да исцрпе све своје могућности. Тако да се може рећи да није Гете нашао технику, него је техника нашла Гетеа (највећега генија који јој може све ставити на расположење), па тражи од њега да је развија до најфантастичније могућности, до краја, до врховнога. Техника је ухватила Гетеа. Да, али Гундолф сматра и доказује, да је код Гетеа све у некој престабилизованој хармонији. Са техником, могли бисмо рећи да ствар стоји овако: из једне технике прелази се логичним развојем у другу, тако да ту, рецимо, није потребно да се сам човек мења (променило се једино оруђе, усавршило, отишло се даље); али се Гете мења, и то баш тако да промењеном Гетеу одговара промењена техника. И увек, и тако, да једно не зависи од другога у пуној мери; али би то Гундолфу било сувише обично, сувише нормално, сувише негенијално. o Него се код Гетеа, каже Гундолф, у свакој његовој перијоди, нагомила поново све што је и најпотребније и најцелисходније. Гете се и заљубљује на један известан, специфичан начин, — зато што је то потребно његову развоју; сам живот принуђен је да води најозбиљније рачуна о потребама Гетеова развоја. Он се сусреће са госпођом Штајн „==

онда када је то неопходно ради одређења његових друш“ <=

201

Zi CL ве