Nova Evropa

Адвокат Гете,

Или ће човјек јурнути у живот, или ће живот прићи к њему. На који ће од та два главна начина упознати живот, зависи од његове ћуди, од темперамента, од дружељубља или склоности к самоћи, итд.. Али кад је човјек адвокат одвјетник, и то истински одвјетник, онда ће он поуздано упознати живот и на онај други начин. Јер живот увијек прилази одвјетнику, — прилази и онда кад је одвјетник по својој ћуди мизантроп, кад нагиње к самоћи, кад је склон оној Хорацијевој »оф! ргогапши ушбиз ег агсео«, Ако се за позорницу може рећи, да су то »даске које значе свијет«, још више се за одвјетнички кабинет може рећи да значи живот. Кад би она четири зида имала уха и уста, знала би причати најразличније ствари из живота људи који се ту склонише у мање обичним, а често и најтјескобнијим, часовима свога живота. Одвјетник, који би подлегао напасти да прекрши обавезу професијоналне тајне, могао би постати — уз књижевничке способности — најзанимљивијим новелистом, најсензацијоналнијим романописцем.

Ова страна одвјетничког позива могла би довести до нагађања, да је Гете баш ради ње изабрао студиј права и звање одвјетника. Њега који је, још прије реализма у књижевности, дао ову упуту за реализам: »ОтенЕ пиг јел ins уоЏе Мепзсћепеђеп, und wo ihr 's packt, da ist 's interessant«, — могло је евентуално привући ово богатство живота што га крије одвјетнички досијв. Да је заграбио уњ, не би нашао ни митологију ни прошлост уопће, али би се срео са садашњошћу, која на пјесника утјече јаче зато што је непосредна. А ипак, ништа од свега тога није Гетеа довело к одвјетништву, нити кроз пет година (1771—1775) држало у њему. Право је учио највише зато да угоди оцу. Дошао је у Штрасбург с главном сврхом да промовира, али — пише Tere caM o ceGH (y »Dichtung чпа Жаћгћен«) — »спадало је у нередовитости мог живота, да оно што је главно сматрам споредним«. ИМ тако је остало кроз све оно кратко вријеме, док је био правником и одвјетником. Више од права мамила га је медицина. »Право сам учио« — признаје »Сс толиком марљивошћу колика је била потребна да часно промовирам; медицина пак дражила ме је, јер ми је иако не откривала а оно бар допуштала увид у природу«. Његово правничко знање могло би се — бар у почетку — назвати прије опћим енциклопедијским прегледом, него ли со. лидним систематским знањем. Црпао га је више из атмосфере академскога живота, из дружења с друговима и професорима правницима, него ли из књига и предавања. Ка-

223