Nova Evropa

рактеристично је, да је за тезу диспутације изабрао Цркву и Државу, дакле тезу која захтијева мање специјалног правног знања а више познавања историје и опће културе. „Ху ав пмећ зеђе! Ђебга!« — пише он — »во ће 1ећ моћ], дазз mir zur Ausfillumg jener Rechtstopik, die ich mir gemacht habe, unendlich vieles fehle: das eingentliche Wissen ging mir ab, und keine innere Richtunmg drangte mich zu diesen Gegenstanden..« А ни начин како сеу оно вријеме у Штрасбургу учило право, није га могао ни најмање одушевити за ту дисциплину. Његов репетент овако му је тумачио суштину правнога студија: »Не пита се, како је и гдје који закон на. стао, какви су му спољни а какви унутарњи поводи, како се он с временом и с обичајима измијенио, и да ли се кривим тумачењем или судском праксом можда и сасвим измијенио. С таквим испитивањем могу учењаци да се и кроз читав живот баве; али нас занима само оно што је стварно сада, и то мора добро да упамтимо, како бисмо могли употребити у пракси на корист својих клијената. С тиме треба да се млади људи снабдјевају за најскорији живот, а све даље и остало зависиће од њихових прилика, од њихова талента и рада.« Овакве је упуте примао млади Гете док се имао бавити теоријом; али је пракса била још мање идеална. Описавши сваковрсне неправилности које су се догађале на Коморском Суду у Вецлару, пита се млади Гете: »Какав дојам може то да учини на младића који хоће и у том правцу да добро развија своју унутарњостР Гдје да се у таквим приликама роди поштовање за закон и суд»... Младић који тежи напријед, није могао ту наћи спаса. Формалности процеса ишле су затим да се овај завуче; ко је хтио имати успјеха, и ма што значити, морао је служити ономе који није био у праву«...

Додуше, још се онда, највише под француским утјецајем, стала јављати реакција на те старе методе и обичаје. Начела према којима се, у оно предреволуцијонарно доба, просуђивало морал и религију, почела су продирати и у право. Тај нови дух тражио је и нову форму, захтијевао је природнији и живљи стил. То је било поље, како каже Гете, »на којему смо се ми млади с уживањем кретали... И тако смо били на путу да постанемо бољи говорници него правници«, — што му је опет прибавило укор једног од старије генерације. Волтер је, са својим гласовитим учешћем у процесу »Салјаз«, указао тадашњој генерацији одвјетника на прави смисао тог идеалног звања, које недостојни лишише идеализма и свукоше до просте привредне гране. Само што су политичке и друштвене прилике у њемачким државицама биле толико супротне онима у Француској, да се од узора у самој пракси није много шта опазило. Ипак,

224