Nova Evropa

njegove nauke o bojama, kao i neka rasplinuta, mnogoglagoljtva, ali sadržajno siromašna mesta u „Faustu'., Medyjutim, Još više šta dovori u prilog onome što sam ja nazvao ,Orgoristijom': Gete, čije Je robustno telo preživelo osam decenija, celoga svog veka kurirao je sam sebe i davao se lečiti od drugih, Jedno vreme je mnogo patio, od mučnođa osećaja da mu je posle jela grlo stegnuto, što je veoma značajan simptom. U ovom smislu treba razumeti i uspešnu čudotvornu kuru jednosš vrača-lekara: još kao mladić mosio se Gete mišlju, da — kao car Oton — polako spusti sebi nož u grudi, što mu medjutim mikad nije uspelo', Dosada života u mladosti, kao i kolebljivosti raspoloženja, potiču verovatno iz isbog izvora. Isto tako govori u prilog tomu i ona maročita vrsta njegovih mmogih malih i velikih zaljubljivanja (Verlfebthešten)...« »Koliko je mama poznato, Gete nije nikad doživeo nešto što bi Sa polpumo osvojilo« — tako je o njemu sudio Herman Grim; a ovaj rascep ličnosti vrlo je značajam. Jaka orgoristija, i mašta koja dosiže do doživljaja, u suštini su uopšte veoma srodne:

»Ich verkorpere mich behende in den Holden, den sie kost« —

Tako stoji u pesmama o Zulejki. Ova Je sposobnost — možda neophodna za velikoga pesnika.

I Lange opisuje čitav miz psihopatičkih osobina Geteovih. U prvom redu, njegovu neobičnu utančanost osećamja, mogućnost uživljavanja u duševna stamja dragih ljudi, i sposobnost ovaploćavanja tudjih snova i težnja, »Geteov Verter bio je uhvaćeni {i izraženi) ,duh vremena. | u „Faustu je Gete povladjivao ukusu prosečnoga inteligenta: biti neobično mudar, kapati nad knjigom i nemoći rešiti tajnu sveta, u šarenim pustolovinama tražiti sreću i najlepši tremutak, pijančiti sa društvom u Auerbahovu Podrumu, igrati sa veštičicama, zavesti ljupko devojče i potom ga ostaviti, — kako je sve to blisko životu, i kako to saoseća svaki prosečni čovek!...« Nadalje prikazuje Lange, kako Gete duhovnom dinamikom pokušava da kompenzuje osećanje vlastute nedovoljnosti: »Ge c [Getz] Je pobudio pažnju, Muška snaga, Šekspirovim mišicama stavljena na pozornicu, ideal vremena, prikaz jednog ideala — kompenzacija. Ali tek Verter osvojio Je čitav svet, — zašto? Zato što je bio skroz i skroz istinit; tu je jedno srce isplakalo svoj gorki jad, i to tako duboko istinski, kao ni u jednom drugom delu svetske književnosti. Gete je svugde tražio i voleo ono što mu je pružalo unutrašnji mir: prirodne nauke, antiku; ili što mu se činilo istinski muževnim: Napoleona, toga čvrstoš, gvozdenošs ukrotitelja sveta,« Po Langeu, kod Getea je i utisak dubine pojačan nejasnošću i maglovitošću, i on navodi samoga Getea

234