Nova Evropa

Ккнта офа ђа; blokovi bi se branili carinama od ulaza robe nekog drugog bloka,

Sukobi interesa medju današnjim državama i privrednim subjektima toliko su veliki, da se nikakva akcija ne čimi korisnom i efikasnom, dogod budu dominirali svijetom prolit i imperijalizam,

Drago pitanje, o mogućnosti planske privrede unutar kapiftalizma {ma i reformisanog), vezano je s pitanjem: da li je istinska planska privreda (koja bi morala da bude antiprofiterska!) mofgućna u kapitalizmu koji je proliterski? Jer, ako se isključi prolit (odnosno tečevinski princip) kao najači poticaj ekonomskih radnja, onda kapitalizma nema; a ako se on ostavi u svojoj nadmoćnosti, onda kapitalizam stoji čvrsto, A kapitalizam je i odveć žilav da bi za odstranjenje mjegovih mam4 bila dovoljna ograničenja; on bi ih probio, ukoliko bi ga sprečavala, i opet uspostavio svoju vladavinu, u bilo kojoj formi, Ukoliko dakle ograničenja ne bi dirala u bitnost kapitalizma, on bi živio zajedno s njima, prilagodivši im se, Svakako se pita, dokle bi ta »relorma« išla: da li bi dirala u osnovne pozicije kapitalizma; da li bi zahvatila sve, ili većinu, ili samo neke privredne radinosti? Konačno, radi se i o tom — a to je vjerojatno i najvažnije —: da li bi se plansko postupanje (makar i docnije) protešlo i na medjudržavne ekonomske odnose, t J. ma cjelinu svjetske privrede? — Na zadnje pitanje skloni smo дан пебанvan odgovor, upirući se pri tom na dosadanje iskustvo u pogšledu odnos4 izmedju pojedinih država, dok je na prednja pitanja o opsegu reformnogš zahvata — nemoguće sa sigurnošću odgovarafti, Jer bi trebalo praviti predvidjanja, Sve će zavisiti majviše od konkretnih prilika; ali je stalno Jedno: reforma ne bi smjela ficati suštinu kapitalizma, Jer ako bi ona dirala u suštinu, ne bi se više radilo o reformi nego o eliminiranju kapitalizma, a onda diskusija o saglasnosti — одпозпо пезабјазпози — kapitalizma i planske privrede nema smisla, Zato Je ta diskusija mo биба samo pod pretpostavkom, da bi se reforma ustavila na granici koja dijeli kapitalističko privredno stanje od nekapitalističkog, Ali da se vratimo na рбапје о тобиспоз та рјапзкоб роstupanja u medjudržavnim ekonomskim odnosima, Jasno je, da bi takvo plansko postupanje tražilo, da države ne rade ono što one — pojedinačno — misle da je najbolje, nedo bi trebalo da sporazumno rješavaju probleme, — da ekonomske odnose udešavaju saglasno interesima, cjeline svjetske privrede, a uvažujući sve opravdane imterese zainteresovanih držav4, Zahtijeva se dakle, da se ne vodi nikakva merkantilistička politika, i da se ne polazi sa Мед а тотелфатаћ interesa pojedinih državi, — Plansko bi postupanje tražilo i to, da se planski radi pri isko-

269