Nova Evropa

ликог научника професора Павлова и његових ученика, т. зв. »теорија условних рефлекса«.) На утврђивању произвољних асоцијација код животиња базира се њихово дресирање, које у наше време показује важне резултате.

Нема сумње да и васпитавање човека, особито детета, базира поглавито на постављању, путем што чешћег понављања, чврстих и намерно одабраних асоцијација. Али се при упоређивању човека чак и са највишим животињама мора уочити, да међу њима постоји огромна провалија у психичком погледу. И кад се спустимо са највиших висина човечанских успеха, те заборавимо на геније културних народа, па упоређујемо ма и најдивљијег, најпримитивнијег човека (црнца, аустралијанца) са највишим и »најинтелигентнијим« животињама (шимпанз, оранг, горила), ипак морамо признати да је међу њима у психи огромна разлика. Пре извесног времена, многи научници плашили су се ове констатације, мислећи да она стоји у контрадикцији са науком о еволуцији, и да донекле сузбија учење о еволуцијоном постанку човека; услед чега су се трудили да поштопото докажу, да не постоје велике, суштаствене разлике у психи између човека и животиње. Али, чињенице се не могу одрицати; а друго, ово схватање психе човека и животиње никако не противуречи савременој еволуцијоној теорији. Еволуцијона теорија о постанку човека, иако садржи још неких нејасности у детаљима, ипак — у својим општијим ставовима — стоји потпуно чврсто и непоколебљиво, и нема потребе да буде појачана прећуткивањем или претеривањем појединих факата.

Човек је постао од друкчије, једноставније створених животињских врста. Засада на земљи не живи ниједна животињска врста која би била прави предак човека; али се може тврдити, да је предак човека припадао групи такозваних »примата« (или »четвероруких«), и да је наследио од својих дочовечанских предака како своју физичку природу тако и своје психичке особине. Истина је, да у психичком погледу има веома много паралелизма између човека и више животиње, и да многе психичке особине припадају подједнако и човеку и вишим животињама. И човек се руководи рефлексима, инстинктима, памћењем, мишљењем по аналогији, подражавањем; све дакле штогод имају животиње има и човек. Све, али не само то. Јер човек, сем тога, има доста психичких особина којих код животиња нема, а то су: способност логичног, апстрактног мишљења, и морал. Мако се засада још не може дати тачан и исцрпан одговор на питање о постанку тих психичких елемената, ипак се може констатовати, да ти фактори припадају само човеку,

361