Nova Evropa

нешто што би личило на морал. Сви случајеви дирљиве пажње и неге животиња (нарочито птица) наспрам својих младунаца спадају потпуно у област инстинкта множења, инстинкта гајења потомства; бројна и прецизна посматрања јасно су показала, да је такозвана »љубав« птица према својој деци тек пролазан инстинкт, који траје тачно одређен број дана, колико је потребно у нормалним приликама да би се обезбедили интереси врсте. Изван и после овог времена, оне не воде ни најмању бригу о својој деци, нити им обраћају какве пажње. Изванредне грађе бибера, птичја гнезда, и друго, све то настаје без икакова учешћа разума, једино посредством инстинкта; способност, »умење«, зидања урођено је, томе се животиња никад и ни од кога не учи, и већ у први мах млада јединка зида тачно и без погрешке, али само оно што је својствено дотичној врсти и што све јединке ове врсте у одређено време раде потпуно подједнако. Инстинкт зидања је својствен свакој јединци једне врсте у истој мери колико и форма главе, боја, и друге телесне особине. Чувене, и достојне чуђења, миграције птица врше се такође искључиво инстинктивно: птица осећа нагон да лети, незнајући и неразумевајући зашто и камо лети; ово се доказује посматрањем појединих врста птица које су се у инкубаторима из јаја излегле, те које никад нису виделе себи сличне створове него су одрасле у ропству, поред домаћих птица које немају нагона за летење: у одређено време (у пролеће или у јесен) оне готово изненада добијају неодољив нагон да полете!...

"_ Способност памћења и прикупљања личног искуства јесте фактор од необичне важности у борби животиње за опстанак. То јој открива широко поље личног усавршавања, великог психичког напредовања индивидуе. Стара се пчела ни по чему, што се њених поступака тиче, не одликује од младе пчеле: обе врше исте радње, обе су способне за исти рад. Потпуно другу слику даје упоређење младога вука са старим вуком, маторим и искусним у борби за опстанак; цело њихово држање и њихови поступци се разликују јако. Главну улогу у разумним поступцима животиња игра способност поступања по аналогији или по асоцијацији. Асоцијације се утврђују на најразличније начине, с помоћу свих чула; но највећи део асоцијација утврђуј е се код животиња с помоћу чула мириса, а код птица с помоћу чула вида. Опажају се и асоцијације у времену (веза двају или више утисака који се поклапају у времену), исто као и асоцијације по месту, и т. д. Што се чешће понављају одређени утисци у неким асоцијацијама, утолико се јаче они учвршћују у памћењу и дуже се задржавају. (Овај део психологије животиња сјајно је разрађен експериментима ве-

360