Nova Evropa

ворили о његову уделу. После суђења у Солуну и његова стрељања, а нарочито после Рата, отпочет је говор о његову учешћу у Сарајевском Атентату. Зато што је он био чланом организације »Уједињење или Смрт«, због њега се највише и приписује целој Организацији удео у Атентату. Први је проговорио о томе покојни Стојан Протић. После осуде у Солуну и стрељања Аписа, познавалац и пријатељ нашега народа, Пг. Ситон-Ватсон, написао је у својој лондонској »Новој Европи« (од 22. августа 1918) чланак под насловом: »Србија има да бира«, у којем је додирнут и Солунски Процес (преведено у загребачкој »Новој Европи« VI, 160—168). На тај његов чланак реагирао је одмах депешом упућеном са Крфа — покојни Протић, који је тада био члан Владе, у коју је ушао био после раскида дотадање Коалицијоне Владе. Депешу је одштампао и у »Срнпским Новинама«. У тој »исправци«, упућеној Ватсону, казао (6: »... У својој борби противу Владе и Радикалне Странке, опозиција се удружила са Црном Руком, и то је узрок да је опозиција изазвала кризу у јулу 1917, унаточ што постојиписандокуменат који је, сам посеби, искључивао свако помиловање Димитријевића,. « (видиу нашој »Новој Европи« број од 21. октобра 1922). После те депеше почело се је шапутати и пуштати гласове, како је Апис стрељан зато што је са Црном Руком »организовао и спремао Сарајевски Атентат, који је упропастио Србију«. Ми, који смо били суђени и осуђени у Солуну, заједно са покојним Аписом, нисмо о томе тада ништа чули, нити знали, јер бесмо у затвору и изоловани (на Улисову Отоку, крај Крфа), те најоштрије чувани од осталога света; а шта је све о нама говорено и причано, од наше осуде до свршетка Рата, и одмах по уласку наше војске у Србију, па све до нашега пуштања у слободу, то још ни сада не знамо. По доласку у Србију и нашем пуштању у слободу, у нашој јавности поново се повела реч о нашој осуди, па се онда понова јавио и Стојан Протић; он је у листу »Радикал« (бр. 294) писао: »Као што је познато, на суду у Солуну, Драгутин Димитријевић-Апис написао је сам и потписао изјаву: да је он био тај што је орљани зовасатентату Сарајеву“ Мама, који бесмо суђени с Аписом и осуђени, то није било тада познато; а није нам ни сада познато шта је он, уопште, у Солуну казао и написао по тој ствари.

Постоје две ствари које су у вези са горњим изјавама. Прва је то што знамо: да је Апис, одмах на почетку суђења, поднео некакав поверљив рапорт Председнику Нижега Суда за Официре, чију садржину нисмо знали; па је првога дана судскога претреса над њим изјавио, да одустаје од употребе

403