Nova Evropa

тога рапорта (акта). О томе је забележено, у познатој књизи »Тајна превратна организација« на страни 167, ово: »Затим суд прелази на 9. Испит оптуженог пуковника Драгутина Димитријевића: На питање, да ли остаје при своме поверљивом рапорту од 28. марта текуће године (1917), и да ли и сада има намеру да се тим рапортом послужи у своју одбрану, — оптужени пуковник Димитријевић изјављује, да сада налази да није принуђен да се тим рапортом послужи и да мења своју прву намеру и од тога одустаје.« Какав је то рапорт који је покојни Апис упутио био Председнику Суда, и шта је била његова садржина, нама који смо били са њиме суђени и осуђени, понављам, ни сада није познато. Од нашега притварања у Солуну, за време суђења, па до извршења смртне казне над Аписом и осталима који су са њиме стрељани, сваки је од нас посебно био затворен и потпуно изолован од осталих. Нисмо имали међусобнога додира, па нисмо ни могли међусобно општити. Према томе, нисмо могли ни знати шта це; када је, и коме, покојни Апис писао.

Постоји и друга једна ствар. После изречене пресуде Нижега Суда за Официре над нама, а пре саопштења дефинитивне пресуде Вишега Суда за Официре, сви ми осуђени саслушавани смо о Сарајевском Атентату. Та саслушања вршена су по налогу тадашњег Министра Унутрашњих Дела, покојнога Љубе Јовановића. О томе, нас неколико, дали смо своју изјаву у листу »Гласник«, која гласи:

„Поштовани Господине Директоре,

Поводом Ваших чланака; „Понуда Аустрије за сепаратан мир (по књизи Принца Сикста Бурбонског, шурака пок. Цара Карла), уколико се они дотичу Сарајевског Атентата, изјевљујемо:

За време суђења у Солуну, као и за време претходне истраге над нама, нико нас није питао — па ни судио — за Сарајевски Атентат,

После изречене пресуде Нижег Војнога Суда, којом смо, сем ђенерала Дамњана Поповића и Мухамеда Мехмед-Башића, сви остали осуђени на смрт, а пре саопштене нам пресуде Великог Војног Суда (која је већ била изречена), упућени су код нас у затвор: судија Нижег Војног Суда, судски пуковник Г. Јован Јовановић, и деловођа Нижег Војног Суда, сада апелацијони судија у Београду, Г. Божидар Катанић, који су нам саопштили акт Министра Унутрашњих Дела, Г. Љубе Јовановића, да се сваки од нас има посебно саслушати и казати све шта зна о Сарајевском Атентату.

Ми смо дали своје изјаве. Шта су о овоме изјавили пок. Драгутин Димитријевић, пок. Љуба Вуловић, и пок. Раде Малобабић, не знамо. Знамо, да је пок. Димитријевић, пред своје испитивање код Суда, поднео Председнику Суда, Г. Петру Мишићу, један писмени акт поверљиве природе, за који смо начули да се односи на Сарајевски Атентат; а чули

404