Nova Evropa

уперена у моје груди ради добра Србије, ради оног добра Србије и српског народа коме сам ја био посветио цео свој живот. У том своме раду, ја сам можда штошта и погрешно учинио, можда сам се нехотице огрешио о саме интересе Србије, али радећи, ја сам грешио, иако никад свесчо већ увек убеђен да радим само за добро Србије, Нека ми се опрости за понеку такву погрешку, бар нека ми опросте Срби, а ја ћу

се молити Богу да ми он своју неисцпрпну милост подари“... (види „Нову Европу", МТ, 193),

VII

Већина писаца у питању одговорности за Европски Рат, полазила су са гледишта: да је организација Сарајевскога Атентата, па и идеја за њега, потекла из Србије. Прво је Аустријска Влада окривљавала зато Владу званичне Србије; а када је доказано и утврђено да је то неистинито, чак и апсурдно, онда су други остајали на гледишту, да је зачетак саме замисли и припреме за Атентат ипак из Србије. Као што смо видели, неки окривљују зато Народну Одбрану, а други организацију »Уједињење или Смрт«, док је мали број оних писаца који су ушли дубље у испитивање стварних узрока, те који су загледали пре свега у догађаје који су се одигравали на самом подручју Аустрије и њених територија пред Атентат, у рад и управу у тим крајевима, и у однос између управљајућих и становништва, и т. д. А тек када се анализују све те чињенице, може се створити гледиште које ће бити у сагласности са правим стањем догађаја, са њиховим узроцима и њиховим последицама.

Аустријска управа у Босни и Херцеговини, после Анексијоне Кризе, несамо да је била у пуној контрадикцији са потребама и жељама њених анектираних становника, него је била управо тиранска. Пре Сарајевског Атентата, извршен је атентат на поглавара Босне Варешанина, као израз очајничког револта против страшне управе у Босни и Херцеговини; и тај гест атентатора-омладинца Жерајића дао је повода аустријским управним круговима да заведу још окрутнији режим. Аустријски ђенерал, поглавар Босне, Поћорек, својом управом, ослоњен на дворске кругове и војничку аустријску клику, завео је био режим потпуног терора: »Чврста, војничка рука« хтела је да целу једну по-

крајину, цело њено становништво —- и то баш оно становништво које је у души било противно тој управи и жудело за својом нацијоналном слободом — насилно и угњетава-

њем потчини себи, и да му наметне своју грубу вољу. Па зар није било природно и логично, да се под таквом управом роди идеја за оштре, жустре, и очајничке протесте противу те управе» Да се та и таква идеја роди међу оним

409