Nova Evropa

венску мисао, не могу и не смеју да Словенцима замене некадашњег непријатеља, те тиме створе потребу да Словенци у знаку отпора све више јачају своју словеначку свест на уштрб заједничке свести, — реакција која би била, уосталом, уз погрешну интерпретацију југословенства и схватљива и, до извесне мере, природна.

Читајући књигу Г. Видмара, и пратећи одзив на који је она наишла у Словеначкој, нисмо убеђени, да Станко Враз не би имао у нечему право. Али смо исто тако убеђени, да је имао право и генијални Прешерен. Не можемо да себи представимо разумно и сврсисходно решење »словеначког проблема« друкчије него на основи спознаје, да Словенцима нема будућности до у уским везама с осталим балканским Словенима, и у данашњој југословенској држави, коју је створила историја и коју ваља усавршавати. С друге стране, ове везе и ова држава не значе и не смеју да значе негацију словеначког народно-културног карактера, и једне данас још тако активне силе као што је словеначки језик. Што ће још да буде из ове природне и здраве заједнице, и какви ће процеси мењати њезино лице, о томе могу да говоре само пророци.

Б. Борко.

Knjige i listovi, Dr. Siton-Vatson o ulozi Bosne i Hercegovine u medjunarodnoj politici (1875—1914),

Kad je Britanska Akademija, krajem Januara ove godine, pozvala Dra, Sitona-Vatsona da održi predavanje Iz istorije balkanskih zemalja, on je izabrao da govori o ulozi Bosne i Hercegovme u medjunarodnoj politici, uzimajući u rasmatranje sve tri velike krize u modernoj istoriji Bosne, naime: okupaciju od 1878, aneksiju od 1908, i Sarajevski Atentat od 1914 godine, Ovo predavanje, koje je sad i zasebno objavljeno), nadopunjuje englesku, a bogami i našu, literaturu o Istočnom Pitanju, Jer, iako je i na engleskom jeziku i na drugim jezicima mnogo pisano o tome, još nije bilo jedno opšteg preбједа шобе koju je specijamo Bosna igrala u tom pitanju. A ipak je zbog Bosne, za vreme od pedeset godin4, dvaput došlo do ozbiljnih medjunarodnih zapleta; a indirektno Je ona dala i povod Svetskom Ratu,

#) К. УУ, Зегон-У/а!зоп; »Тће гоје ој Bosnia in internafional politics

[1875—1914]«, Humphrey Milford, London 1932,

429