Nova Evropa

све јачу; достојни Јј нисте нас | жена). Са финим смислом за пресек у стиху, он гради углавном правилне и благозвучне дистихе на нашем језику, који се врло лако читају; чош да је мање тросложних а више двосложних стопа (као код Латина и код Гетеа), и да се још више гоне и испреплићу стопе ритма са стопама речи, а смисао да прелази чешће из стиха у стих, и то несамо из хексаметра у пентаметар већ и из пентаметра у нов хексаметар, био би дистих одличан.

Код оваких стихова овог одличног преводиоца и метричара, поставља се питање, да ли можда ипак наш језик, по ритму својих речи и реченица, не допушта ближе подражавање Гетеову стиху, тојест превођење са јачим ослондем на оригинал, у погледу версификације и метрикег Да видимо.

Вратићемо се, прво, на двосложне стопе код Назора. Рекли смо, да их у преводу Прве Елегије има свега три. Прва је, како смо горе видели, одмах на почетку, врло добро пласирана, као код Гетеа; иако кратка, она на том месту испуњава такт, и — с емфазом — чита се лепо и лако. И трећа, у четвртој стопи претпоследњег хексаметра (и / један | једини / темпал), одлично стоји на свом месту (са наглашеним првим и мало отегнутим другим слогом). Лошије смештена чини нам се друга двосложна стопа у тој Елегији, на другом месту у петом хексаметру:

Оваки стихови долазе чешће (Неколијко кад; духовнијка си; на / светкојвини и; А лејксандар и). Говорио сам о томе с Назором; али он брани тај свој стих (и код Ота. Теклића: развајлине и | ступе; много вејселе; Херо на / светкојвини Лејандра), у оквиру нашег језика и ритма. Као у талијанском, каже Назор, морало би се и код нас допустити више слободе у наглашавању стопа, поготово у првим стопама хексаметра и пентаметра. Томе насупрот стављамо аргуменат, да је елегијски метар јако осетљив у погледу нагласка, односно у погледу грађења стопе: дајући смислу право, да шета из стопе у стопу и из стиха у стих, и да тражи по вољи варијацију стопа за пласирање својих речи, он тражи безусловно покоравање одређеноме нагласку и трајању такта у оквиру 64 допуштена и могућа облика и варијације стопа. Друкче се граде десетерци, једанаестерци, и дванаестерци (са падајућим ритмом, или са ритмом који се диже), а друкче хексаметар и пентаметар. Истина је додуше, да се ритам нашег језика, ближи музикалним романским језицима, креће слободније него у немачком је зику, и да је за наш језик стопа као најмања метричка

440