Nova Evropa

јединица често недовољна за мерење стиха, баш као иу романским језицима; али то важи више за друге метре а мање за дистих. Уосталом, да се наш језик и наш ритам прилагођују лепо захтевима елегијског стиха, показују најбоље баш остале Назорове двосложне стопе, које су у већини потпуно успеле, и које се веома пријатно читају у његовим хексаметрима, — штета само што их нема више. А онда, ту су и споменути наши преводиоци и преводи у дистисима грчких и латинских лиричара и сатиричара, који се врло помно држе оригинала, а који су — језички и метрички — често мајсторски изведени.

Једно је ипак могуће, и вероватно: да падајући ритам нашег језика (и у речи и у реченици) не служи довољно грађењу тежих двосложних стопа (спондеја), и то jom y већој мери него у немачком језику, који је мање падајућег ритма (0 чему смо напред говорили), па се морамо задовољити трохејима тамо где Латини, па често још и Немци, имају чисте спондеје; али, ако су трохеји добро одабрани —- као што смо видели да су најчешће и код Назора —, онда им не може бити замерке, јер они »одговарају духу нашег језика и ритма«, као што дактили одговарају духу грчког, а спондеји духу латинског језика и ритма. Сваком према себи! С те стране дакле не би било разлога избегавати трохеје, односно двосложне стопе, претрпавајући двостих самим тросложним стопама; само треба пазити да, на другој страни, трохеји не испадну сувише кратки и ненаглашени. Јер, на крају крајева, ради се о томе да стих буде испуњен приближно једномерним стопама, а да ли ће у њима бити два слога или три, то зависи од њихове садржине, тојест од тежине, односно од нагласка, и од места где се налазе: ако се реч истиче нагласком или емфазом, онда ће и краћи слог достојно испунити своју позицију у стопи и стиху. Што Назор ипак толико претпоставља тросложни стих двосложноме, одступајући од свога узора у оригиналу, дало би се можда протумачити његовим јужњачким темпераментом, и утицајем талијанских песника код којих се учио версификацији. Његов је дактил одиста звонак, и често плах, управо крилат; чак и кад је помешан са двосложним стопама.

(Частите, | кога же | лите ! || Са | кривен | напокон | ја сам!

или одмах затим:

Питајте | гдје вам је | стриц, || ил | рођак, ил | тетка, ил | стрина, или одмах затим:

И ви | други, || из | друштва | и већих | и мањих, || збогом |)

А редовно је правилан, и добро саграђен.

441