Nova Evropa

VI. Objava Rata Srbiji,

Budući da je Nemačka Vlada, još 5, jula, obećala bila svoju punu pomoć Austriji, ona ju je i diplomatski pomagala pri njenoj predaji Note Srbiji, Kako je rečeno, nemački ambasadori kod Velikih Sila, i pre nego što je Nemačka Vlada imala u svojim rukama telkst austrijske Note, dobili su nalog od svoje Vlade da izjave, da »Nemačka u svemu odobrava ovu pravičnu i umerenu Notu«,

Rasija, Francuska, Italija, i ponajviše Engleska, nastojavale su da otklone rat koji bi proizašao iz ove Note, Jer se Jasno videlo: da je cilj Austrije, iza koje je stajala Nemačka, da napadne ma Srbiju i da je pokori sebi, Nemačka je, naprotiv, zauzela stav koji je vodio ratu.

Istoša dana kada je austrijska Nota, na kraju, poslata i Berlinu, 23. jula, državni podsekretar, fon Jagov, a) nije hteo prihvatiti predlog Francuskog Poslanika u Berlinu, »da Velika Britanija, Francuska, i Italija (a sa njima i Nemačka) pozovu Austriju da se čuva svake one akcije koja bi u ovim trenutcima mogla da pogorša sadanju situaciju«, već je b) naprotiv, saopštavajući Austrijskom Poslaniku izveštaj svoša Poslanika u Beču, da pokret i napad austrijskih trupa ne može početi pre 12 dana, dodao da »žali što je dan početka austrijskih operacija odložen na tako dugo vreme«, A grof Berhtold je, od dana prekida diplomatskih odnosa sa Srbijom, vodio prema drugim državama stvari tako da ne bi učinio nikakvo popuštanje, Које bi eventualno moglo dovesti do ma kakova kompromisnog rešenja, Ruski Ministar Spoljnih Poslova, Sazonov, poslao je nalog poslaniku Šebeku u Beč, da saopšti Berhtoldu: da bi Rusija da povede sa Austrijom direktne pregovore o Noti; a Berhtold mu je otvoreno kazao: »da odbija svaku diskusiju koja bi se ticala pojedinih tačaka austrougšarske Note«, i zatim je dodao: »da je Javno mnjenje došlo do tolikog razdraženja, da čak kad bi on i hteo, Vlada ne može učiniti ništa u tom pravcu«. Posle toša, i naposletku, rekao je, da su »toša dana Srbi pucali na austrougarske vojnike preko austro-ugarske granice... provokacija na koju će on odgovoriti samo na način koji odgovara dostojanstvu Monarhije«,

Grof Berhtold, pod presijom Nemačke Vlade, rešio je 27. jula da objavi rat Srbiji »sutra ili prekosutra«, o čemu je i izvestio Nemačku Vladu. A da bi privoleo Cara Franju Josifa na objavu rata Srbiji, on ga je obavestio, da je »odgovor Srpske Vlade na austrijsku Notu, iako na izgled miroljubive forme, u osnovi bez vrednosti; i da je nemoguće da Velike Sile Trojnoga Sporazuma učine još kakav pokušaj u cilju ostvarenja miroljubiva rešenja spora«. Tada je ujedno podneo Caru Franji Josifu

508