Nova Evropa

Mnogi okrivljuju samu nauku za pojavu privredne krize, jer ona svojim pronalascima neprekidno usavršava metode тада, te time mnogobrojni radmici ostaju bez posla a na pijaci se nagomilava roba do prezasićenosti, Takvo je tvrdjenje u osnovi pogrešno, Prava nauka ima za cilj pronalaženje istme u svetu bez obzira na njeno praktično dejstvo, te prema tome nema neposrednih veza sa praktičnim privrednim životom, Primenjene pak nauke služe opštim i posebnim koristima. One igraju Slavmu ulogu pri racijonalizaciji proizvodnje, koja је поsilac svakog materijalnog progresa i temelj savrememe civilizacije, S druge strane, primenjene nauke, usavršavajući metode rada, istovremeno snižavaju troškove proizvodnje, te time doprinose pojeltinjavanju robe i širenju potrošnje, a s tim u tesnoj vezi stoji porast proizvodnje ı uvećama tražnja radne зпадбе, Primenjene nauke ne vrše, prema tome, poskupljivanje nego pojeftinjavanje robe; a besposlicu pre smanjuju, sa gledišta ceIme, nego što je povećavaju, To je osnovna шоба nauke u društvu, Ali se nauka, kao i svaka druga plemenita sila, može i zloupotrebiti na štetu društvene zajednice, Primenjene nauke često služe kao sredstva privrednikovih težnja za što većom dobiti i što uspešnijom komkuremcijom, U tom je slučaju uloga primenjene nauke potpuno potlčinjena privrednikovoj ideologiji i njegovoj težnji za dobiti, te od samog privrednika u prvom redu zavisi da li će nauka doneti dobre ili rdjave plodove po zajednicu, Nauka je u tom slučaju u službi svoga poslodavca privrednika, a sluga ne može nikada biti kriv za nesposobnost ili rdjave namere svoga dospodara,

Današnja je kriza prvenstveno privredna bolest, pa se otuda njem uticaj prenosi ma celokupno društvo, Osnovno је pak obeležje privredne krize u poremećenoj ravnoteži izmedju društvene proizvodnje i potrošnje, Proizvodnja je robe po količini daleko prešla ranice potreba i kupovne moći potrošačš, te se s jedne strane javlja preterano magomilavanje robe po magacinima, a s druge strane opadanje cen4 i potrošnje, Usled gubitka privredne ravnoteže, ceo je privredni rad izđćubio raniji smisao, te se nalazi u zastoju, pred krahom ili pred novom orijentacijom, Kriza je najpre zahvatila američku privredu, pa se kasnije počela širti po celom svetu uzimajući medjunarodne razmere, Sa padom сепа zemljoradničkih proizvoda na svetskim tržištima i naš je zemljoradnik upao u ovaj začarani kruš, materijalno je posrnuo i postao slab potrošač varoških proizvod4, Usled toga je varoška privreda zapala u krizu, a varoška je potrošnja zemljoradničkih proizvoda posle toga znatno opala, povećavajući time još više siromaštvo seljaka i krizu zemljoradnje, Tako je i u nas počeo fatalni krizni proces uzajammnog snižavanja proizvodnje i potrošnje,

549