Nova Evropa

је dosta primitivan voluntarizam; a ideološko obrazloženje lašizma, više-manje površno je i šturo. Snaga Musolinijeva, kao i interes iz razgovora s njime, sastoje se робјауно u njegovu Tanatizmu, u njegovoj bezobzirnoj ubedjenosti, impulzivnoj i u isto vreme metodskoj napregnutosti volje.

Pred rastanak, Гадуиб je postavio ovom čoveku volje i dela pitanje: »Koji izlaz ste našli iz dileme, već toliko pretresane u antičkoj tragediji: zašto čovek mora da radi, kada ба

sudbina vodi već po unapred odredjenu putu?« — »Ттеђа voljom readirati na fatalizam, To je zanimljiva bitka, Volja treba da pripremi tle na kojem će se razvijati«.,. odgovorio

je Musolini. »Samo, niko ne sme dva puta da izaziva sudbinu, i svako umire onom smrću koja odgovara njegovu karakteru...« Ovom mišlju o smrti, neizbežnoj i neodvratnoj, završuje Ludviš svoje razgovore sa prvakom moderne alktivnosti i sile,

Dr. Alebsije Jelačić.

Разна гледишта о разоружању,

»Разоружање и међународно мишљење« (>Ге дезагтеment et |] opinion бетпанопаје«), такав је натпис чедног свеска који је недавно изашао у издањима Сагпебе-еве закладе, која имаде у Паризу своје главно средиште за Европу. У њем се налазе отиснута четири предавања, која су почетком ове године одржала у Паризу четири позната публицисте о питању разоружања. Професор Манту (Раш Малбоих), који је некада био директором политичкога одсјека у тајништву Лиге Народа, а сада је равнатељ Института за међународне високе науке на свеучилишту у Женеви, имао је као први по реду задаћу, да изложи у цијелости проблем разоружања, односно ограничења оружања. Иза њега су остали предавачи требали изнијети погледе главних европских земаља, Велике Британије, Њемачке, и Француске, на тај проблем. И ту је дата ријеч најпознатијим стручњацима. То су Алфред Цимерн (Лтитегп), професор на свеучилишту у Оксфорду и директор Школе за међународне студије у Женеви (та школа ради у љетним мјесецима и не треба је замијенити с прије споменутим свеучилишним институтом Г. Мантуа), Пг. Јек (Егпзр Јаскћ), предсједник Политичке Високе Школе у Берлину, и Жувнел (Непгу де Јошуепеј), сенатор, и бивши министар, познати француски политичар и публицист. Већ сама та имена буде занимање за брошуру, а њезин садржај оправдава то занимање у највећој мјери.

Г. Пол Манту је говорио у очи отворења Конференције за разоружање. Он је желио подати слику о тешкоћама с којима ће се Конференција морати борити. Ово он пока-

572