Nova Evropa

diju. Male slovenske države izvojevale su napokon svoju političku slobodu, u Svetskom Ratu, s pomoću svojih velikih Saveznika; i one bi tua svoju slobodu da održe, i svoju s mukom stečenu nezavisnost da utvrde i postave na solidne temelje, opet s pomoću velikih evropskih nacija. Ako velike zapadne nacije. iz budi kojih uzrok4, ne uvide potrebu ovake pomoći i kolaboracije od svoje strane, već polraže rešenje svojih problema i zadovoljenje svojih interesa na drugi način, koji ne odgovara želji za slobodom i nezavisnošću omih malih slovenskih država i narodA, — šta je prirodnije nego da ovi zatraže oslonca jedan kod drugoga, i svi kod svog najvećeg brata — Moskova, ma u kojim se prilikama on danas nalazio? Da li razume G. Randi ovaj »fBeopolitički zakon«, koji on inače toliko ceni?... A та šta dokonali stručnjaci i političari o »linijama« povučenim Јаdranom »po dužini« dili »po širini«, i o zavisnosti i sudbini pojedinih »bazenA«, dopustiće G. Randi, da ni pojam o »konkretnoj« pravdi ne može odreći jednom narodu ono mora što zapljuskuje nječove obale i što može sagledati.

Ali, nemamo potrebe ulaziti dubije u raspravljanje о »беоpolitičkim zakonima«, u našem konkretnom slučaju; jer evo dok ovo pišemo, dolazi — kao poručeno — pismo od jednoS našeg dalmatinskog Hrvata, koji je pročitao članak G. Randija, pa je pohitao da mas obavesti malo bliže o piscu »replike«, o njegovoj »domovini« i što uz to ide, i o nekim »argumenlima« o kojima bi trebalo — bar kako se nama čini — da razmisle malo i G. Randi i nješovi poslodavci. Pismo glasi:

... Gospodin Randi spominje na Jednom mjestu, da je Dalmacija i njegova domovina; a na drušom opet, da »Još ne osjeća da je blizu dan njena otkupljenja«. lako u našoj Dalmaciji, kako svako znade, nema ni jedan od sto ljudi sa talijanskim osjećanjem narodnosti, ipak bi sentimentalnog čitaoca mogao dirnuti taj nješov prigušeni usklik: »I moja domovina!...« Ali evo kako stoji stvar s tom njedovom idomovinom. I otac i mati G. Randija doselili su se iz Furlandije u Zadar, gdje je on odrastao na pola kilometra od »Calle larga«, neizlazeći u mladosti možda nikada »fuori delle mura«, tako da su mu bili nepoznati i zemlja i narod. Da je živio ma u kojem hrvatskom gradu, ili na selu, ne bi mu niko mogao poreći da je Talijan, ali isto tako ne bi ni on tome gradu ili selu mogao dati svoj karakter, a Još manje ih svojatati, Slično je sa svim njegovim zemljacima koji sačinjavaju onaj jedam procenat: jedni su došli kao venecijanski činovnici, a druge je Austrija doselila iz Italije kao svoje činovnike. Kakva im je uloga bila u rodjenoj domovini, takvu

su je produžih ı u slovenskoj Dalmaciji. G. Randi nije bio

14