Nova Evropa

Револуције. Међутим, и о њену пореклу и о њеним најновијим фазама, или тачније о еволуцији Совјетске Уније, пуно се пише, често и похвално; у том погледу нарочито се истичу многи странци (да ли по наруџби или искрено, то је друга ствар), који виде само и приказују многе чаробне слике модерног руског живота, слике које понекад не запажају у тако ружичастој светлости ни сами бољшевици. На другој страни, постоји сва сила писаца који би хтели да прикажу све што се у Русији збива у што мрачнијој и црњој боји; њима ништа, ама баш ништа, тамо не ваља. Ми, који смо присташе интегралне демократије, за које је народна самовладавина и политичка слобода, уз грађанску и економску једнакост, била и јесте и биће најузвишенији идеал, ми јесмо додуше безусловни противници совјетизма и бољшевичких управних и других метода, али нити осећамо злурадо задовољство услед неуспеха, од којих у првом реду страда цео руски народ, нити желимо да тај народ и даље бију глад и друге невоље. Напротив, ми му свесрдно желимо успеха и среће, уколико су они могућни, и под управом Комунистичке Странке, док не куцне толико жељан час пада и сумрака бољшевичке страховладе. Ми пратимо са задовољством оно добро што ипак, упркос свему, пада у део руском народу и његовој интелигенцији, у њеним надчовечанским напорима; а са жалошћу и саучешћем бележимо његова страдања и његове бриге.

Циљ ове нове серије чланака, која значи наставак наших ранијих чланака (објављених у »Новој Европи« од 1923 до 1931, под насловима »Друга Руска Револуција, приказана од њених учесника и посматрача«, »Друга Руска Револуција, приказана од страних посматрача«, и »Из докумената нове руске историје«), јесте у томе да југословенске читаоце обавестимо о значајнијим новим руским и страним публикацијама, посвећеним Руској Револуцији, са нарочитим обзиром на еволуцију Совјетског Савеза у току последње деценије, и на последице Револуције.

=

Као првог аутора, чије дело и назоре желимо приказати у овој серији, изабрали смо француског писца Непгу Бо п-а.

Марински виши официр пре Рата и у Рату, теоретичар ратне стратегије и тактике на мору, као и добар зналац међународног права (написао је књиге: »Машпе ide биегге et defemse ma:tiomale«, 1911, a »L' evolution idu Фон фев еп sur тет«, 1913), Анри Ролен се, после Рата — у којем се одликовао као искусан и храбар заповедник брода — посветио публицистици и социјалним студијама. Неколико година

310

на а