Nova Evropa
Чини се да писци верују, или да се бар надају, да је спас пољопривреде могућ у данашњем капиталистичком систему светске привреде. Ја лично не могу да се с њима сложим; али и опет не могу овде да почнем наводити своје разлоге за то. Уосталом, није ми ни била намера да опширно оценим ову књигу, већ само да на њу скренем пажњу људи који се, у Југославији, интересују овим проблемом.
=
Недавно изашла историја града Лос Анџелеса пружа сјајну слику америчке цивилизације (Могтом Мауо; »1 05 Ат бе!е«, издавач АПтед Кпорг, 730 ЕИћ Ауепше, Њујорк; цена 2.50 долара). Књигу могу најтоплије препоручити, јер је у исто време и поучна и забавна.
Препоручујем такође нови роман »п:оп Зачаге« од Алберта Халпера, који је у Сједињеним Државама добро примљен и од критике и од публике (издање Мпв Ргезз, 18 Е. 48 56, Њујорк; цена 2.50 долара).
Louis Adamič.
Драгутина Тадијановића „Сунце над ораницама".
Повученост, меланколично-тугаљива суморност, и тиха, кротка спокојност, све обилно заливено сентиментом, — то су карактеристике ове упроштене, топле лирике, која је, на свој начин, готово јединствена и нова у нашој поезији. Већ прије неколико година, кад је Д. Тадијановић објавио (у »Књижевнику«) своју источњачки, фаталистички резигнирану пјесму »Голубиња крила«, осјетила се та осебујност; с новим пјесмама, она је константно расла. У поплави медијокритетске лирике, вриједност Тадијановића, као пјесника, аутоматски расте. Уз Николу Шопа (самотног лиричара туробних мотива, који аналитички прекапа по својој унутрашњости), Новака Симића (аутора блиставе поеме »Руданка«), Ф. Алфиревића, Б. Ђукића, Вјекослава Мајера, Добришу Цесарића, Стјепана Девчића, и неке друге, Тадијановић данас значи оно што је позитивно у нашој млађој лирици. Његов пут иде одређеним правцем, у овој збирци о којој је говор, као и у првој (»Лирика«). У тај пут логично улази љубав за сеоску идилу (чисто јесењиновска, словенски меланколична), насупрот тврдој, стриктно научној анализи села (А. Цесарец, ликовни напори групе »Земља«), темпераментној, виртуозној, претежно лирској прози шума, мирисавих смрћу у јесен и радошћу у прољеће (Стјепан Михалић), топло писаним, првим изразито колективистичким при-
317