Nova Evropa

najlepših radova. Te i iduće godine priredjen je veći broj izložaba u najvećim gradovima Sjedinjenih Država. Uspeh tih izložaba bio Je izvanredan, a bile su od najveće koristi našoj jugoslovenskoj narodnoj stvari, Razume se po sebi da sam i ja, koliko sam god mogao, pomašao Meštroviću u njegovoj velikoj i teškoj zadaći, šledajući u njoj izvršenje jedne velike jugoslovenske misije, slične onoj misiji koju je Meštrovićeva umetnost izvršila u Engleskoj za vreme Svetskog Rata. Niko se više od mene nije radovao kad su te izložbe privlačile na sebe sve veću 1 veću pažnju, i nikad neću zaboraviti veliku pažnju koju је бтад Сабо poklonio Meštroviću kad da je pozvao da učestvuje u naticanju za veličanstveni spomenik u Linkoln-parku u Čikagu. Spomenik je trebalo da predstavlja najstarije pijonire grada Čikaga, a Meštrović je za to odabrao dva amerikanska Tndijanca koji jaše na golim konjskim ledjima.

Kad mi je Meštrović prvi put pokazao mali model ovog spomenika za Čikago i zamolio me da ga što oštrije kritikujem, ja mu rekoh, da me njegova molba potseća na jednu priču koju sam još u svome detinjstvu čuo, u mome rodnom Idvoru, Evo te priče: kupio Idvorac ikonu Svetoga Nikole, pa pozvao komšiju da mu Je pokaže; komšija je bio čizmar, ı dobro je razumevao čizmarski zanat, ali o slikarstvu nije znao mnogo, pa — kad je pogledao svetiteljevu sliku —- reče: »Sve je lepo izradjeno, ali mi se svetiteljeve čizme ne dopadaju«, Moja kritika koju Vi tražite, rekoh Ja tad Meštroviću, slična je. Sve je lepo izradjeno ali mi se konji ne dopadaju: stari Rimljani su, bar na spomenicima, jašili konje sa debelim vratovima i okrugčlim ledjima kao što su ovi Vaši konji; ali amerikanski Indijanci jašili su »mustange«, tojest žilave i koštunjave konje, kojima su se videla rebra kroz tanku kožu i neugladjenu dlaku. Meštrović me pogleda mirno i malo začudjeno, kao da će reći: »Vi ste pravi Banaćanin; razumete se dobro u konjskim poslovima, ali o skulpturi nemate ni pojma«. Posle dužeg ćutanja, on mi reče: »Vi imate pravo, ali ti amerikanski mustangi nemaju nikakve dekorativne vrednosti«. — »Pa ne moraju oni biti baš pravi izgladneli mustandi; izmislite nešto nalik na njih, što može biti dekorativno koliko god želite, Vi, kao i svi drugi vajari, izmislili ste toliko stvari koje nisu nikad postojale, a imaju velikih dekorativnih vrednosti, pa Vam neće biti teško da izmislite i dekorativnog indijansko8š mustanga.« Na ovu moju primedbu umetnik je zamišljeno ćutao, Mislim ipak, da oni konji na kojima danas jaše Meštrovićevi vitki Indijanci u Linkoln-parku u Čikagu nisu ni najmanje nalik na one debele konje na kojima su nekad jahali trbušasti rimski carevi...

Često sam se sastajao sa Метоу ет, Кадбоад je za vreme svojih boravaka u Americi bivao u Njujorku. Zajedno smo večeravali u mome klubu, ako bi se pokazala zgodna prilika, i

364