Nova Evropa

Dok Guljelmo Ferero gleda u pagdanstvu i u hrišćanstvu, u židovsko-hrišćanskoj i u grčko-rimskoj lezi i antitezi, celu napetost sukoba našeg savremenog duha, i dok tvrdi da iz prevelike prevlasti i iz trijumfa paganstva proizilazi katarza naše savremene drame, dotle Leo Ferero (пјебоу зт) vidi celu evropsku civilizaciju podvojenu na atinsku i na rimsku civilizaciju, kojima je Pariz postao sinteza i ujedmo poslednji model Zapada.

Leo Ferero*), u svom delu »>Pariz, posledniimodel Гарада« (1932), апаНгије ејетепје Кој зазбауаји parisko društvo, i koji ga čine savršenim: sintezom atinske i rimske civilizacije, Prema mnjemu, altnska civilizacija, čije svete traбоуе on pronalazi u Italiji, osniva se »na duhu i upražnjavanju imaginacije«, Rimska se, naprotiv, oslanja na »moralnom osećanju, i na podeli duha u odredjene odeljke«; primer za ovo nalazi u Engleskoj. Koje su oznake ovih dveju civilizacija? Leo Ferero odgovara: u atinskoj civilizacija »duh tragšanja i imaginacije izaziva nered, a nered utanjuje mmteligenciju«; u rimskoj civilizaciji, »moralni osećaj, taj odeljak duha u kome se mogućnosti i sklonosti čoveka razvijaju a da se nikada ne pomešaju jedni sa drugima, doprinosi da se održi i uspostavi red, a red pobudjuje nato da se ne razmišlja«. Kod atinske civilizacije, »ljudi se nauče, više svega, da misle; njihov uspeh zavisi od linesa sa kojima dokučuju tajne i shvataju mehanizam društva; oni su revolucijonari, kosmopoliti, u stanju da shvataju principe, okrutno fakcijozne«, Kod rimske civilizacije, naprotiv, »ljudi se nauče držanju vodeći računa o kolektivnim interesima i o pravima svakog pojedinca; red dopušta velikoj većini izmedju njih da žive a da i ne tumače sebi mehanizam socijalnog života, — oni su konzervativci, osvajači, osetljivi na ideju Prava, lojalni u strančarskoj borbi« Prema njemu je

“) Dok ovo što je tu gore napisano ије u štampu, dolazi vest da je Leo Ferero poginuo tragičnom smnću — 3u sukobu automobila — 25. аубизја ove Wodine, u Santa Fč (Novi Meksiko), kamo je bio otišao da proučava prilike u državama Južne Amerike, upućem od Rokfelerove Fundacije, On je bio sin Guljelmov, a jedini i poslednji muški izdanak velike talijanske intelektualne porodice Lomibrozo-Ferero, koja je duhovno toliko zadužila nesamo Mtaliju već i celo čovečanstvo, — Шео Ferero [rodjen 14, обфођга 1903, m Turinu) počeo je vrlo rano pisati, i objavio je više knjiga pesama, drama, i književnih eseja, Napustivši Italiju godine 1928, živeo je u Parizu, gde su mu zadnjih godina štampane dve lknjisše: o Геопагафи (1930, в5 ртедбоуогот Pol Valerija, vidi »Novu Еугори« XXIII, 95—100), i ova sad o Parizu, o kojoj je gore reč, Nagla i neočekivana smrt ovog mladog i darovitog pisca izazvala je opštu žalost mu kulturnim krugovima Zapada, kojoj se i mi pridružujemo s toplim saučešćem za teško

ucvilljene roditelje, Uredništvo.

. 400