Nova Evropa

što su pisali na svojim narodnim jezicima, dok su ovi drudi pisali latmski! Evropa će se stvoriti samo tako ako se »dela inteligencije izdignu nad dela semzibilnosti, ako se filozof i naučnik dignu nad pesnikom i umeinikom«; jer samo oni mogu da osete Evropu u celini i univerzalnosti ideje. »Potrebno jc, zatim, osuditi izdajice duha, i rehabilitovati one koji ga misu izdali«. U magli stoleća Benda tu vidi jedno jedino ime Erazmo: »Njegov spomonik trebalo bi podići od Crnoga do Jadranskos Mora, u Oksfordu, u Parizu, u Majncu, u Veneciji, u svim onim mestima pod čijom je razlikom on ostajao sličan samome sebi, jer on je živeo samo životom duha, Savršen simvol gradjanina Evrope, ostajući van njenih razlikosti,«

Вепда “alje nastavlja, da je potrebno hvaliti Crkvu, što je u Trentu odbila upotrebljavanje narodnog jezika u liturgiji, potrebno je čak, kaže om, zahvaliti Jezujitima, koji su za vreme Tridesetgodišnjeg Rata tražili: »Ne Sovorimo: ,Moja domovina“. Prestanimo da боуошто varvarskim jezikom!«. Potrebno je, kaže on dalje, »odgajati omladinu u smislu i u idejama бгекоrimske kulture, na način i u duhu kojim je govorio Gete«, za koša Benda kaže da je slučajno Nemac, — u kultu DoБтоба i Lepoša, »koji ne pripada nijednoj zemlji«. — Takav red stvari i mišljenja i postojao je sve do početka XIX stoleća, u tolikoj meri, da je Volter (1767) mogšao da usklikne: »Stvara se u Evropi bezmerna republika kultivisanih duhova«. Ali početkom XIX stoleća, misao se lomi. Krivicom nemačiih filozofa, koji su prvi — preko Lesinga, i Nibura (Niebuhr), a zatim krivicom Talijana (preko Gjobertija), ı — konačno krivicom Francuza (preko Baresa), počeli da dovore o nemačkoj i o francuskoj znanosti, o 8ermanskoj i o latinskoj kulturi, Zato oni koji hoće da ujedine Evropu moraju nemilosrdno da poruše »bezbožno delo XIX stoleća«, i da se »vrate k večnome, pa će sve kričanje nacijonalizma da se stiša u vašim srcima«; moraju :da se izdignu iz materijamogSa, da postanu kao Plotin, »koji je crveneo pred pomišlju da ima telo«... »Vi morate postati takvi, da se stidite što pripadate jednoj naciji!« Evropa će da se stvori »s pomoću onih koji su božanski odani Ldeji, a ne od ljudi koji poseduju svoje odnjište«, To znači, potrebno je da se poruši ognjište; da se ideja o narodu, o na· ciji, učini smešnom, Naša deca moraće da se »vrate na filozoНја мебтаћ езепса, platonskom idealizmu...« Mora se kod omladine ubiti ljubav za pesnike, koji su razdelili i razlomili Evropu, i, umesto tragičnih elemenata života, oni će ponovo morati da se izdignu ka helenskim vrednostima: »Ispred herojizma potrebno je postaviti mudrost i izdržljivost, a ratnički herojizam dolazi zatim!« Treba u čoveku ubiti težnju za individualnim i

408