Nova Evropa
приступачно, кад он »схвати зашто је и како чудо могуће«, тек кад оно није више »апсурдум«. Зато Жидов није могао постати хришћанином, осим у часу гдје прелази у мистичаре, гдје се с друге стране приближује вјерским тврдњама, мишшљу, доживљајем, сплитањем чињеница које једна објашњују другу (као што је Павле повјеровао кад је видио, те услијед искуства постао од Савла Павле). Уколико је, дакле, расизам оправдан, и докле крв даје смјер људској мисли >
Човјек појединац је чињеница која настаје по браку тијела и урођених талената, могућности, нагнућа, расе, фамилије, предака. Бах је могао постати Бахом зато што је имао тијело »династије« музичара; то је чињеница која поуздано вриједи и у маломе, код »малих људи«, кад већ вриједи за геније. Али су одгој, средина, напори индивидуалне воље, која може вјежбати тијело какогод хоће, фактори који чине, могло би се рећи, очинску страну брака. Истина је, да ће човјек који је одрастао у једној култури бити задојен идеалом те културе, и имаће одређену душевну конфигурацију; али је исто тако истина, да ће Кинез увијек задржати своје, ма и у Америци закржљале, прирођене таленте. Расисти дакле имају право, донекле; и исто га тако немају. Човјек других талената него што су таленти његове околине, има други видокруг; он може обогатити онога који његових талената нема, као што може и примити од других оно што сам нема. И ниједан човјек није тако лош да се од њега не би могло нешто примити. Исто важи и за народе и читаве расе. Жидови су у Европи, у задње вријеме, били често заговорници баш космополитизма и интернацијонализма. То је парадоксно, па и трагично, али је историјска чињеница. Били су искрени и предани космополити иин-
тернацијоналци. И морали су то бити, јер су — раштркани по свијету — искусили, да се човјечанство може обогатити из свакога народа и у свакоме народу, — да је
сваки народ боја спектрума, а човјечанство се у њему проноси у новој боји.
Жидовски нацијонализам у данашње вријеме је апсурд. Палестина може примити једва стотинити дио свих живих Жидова. Палестина уопће и није рјешење жидовског питања. Цијонизам стога нужно даје подстрека антисемитизму, стварајући јазове између Жидова и средина у којима Жидови неминовно морају остати. И на чему базира тај нацијонализамр — Не оснива се на култури која је давно заборављена, и коју ништа не може ускрисити; нити се оснива на религији, јер је један велик дио академски школованих Жидова атејистички школован, па тако и расположен. На чему се дакле осниварг — Оснива се на крви. Жидови
414